Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj
"мићу вас да вам кажем моју последњу реч. Милопше !
Води господу поклисаре у своје становиште, а сутра ћеш ми'их довести по дану али прерушене у наше вла-
_ стелинско рухо.
Велики ставилац поведе преплашене госте који све
натрашке и непрестано клањајући изађоше из собе.
__— да што их ниси одмах отерао него хоћеш и сутра да их примишр — упита краљица гледајући с гнушањем онамо куда поклисари ишчевоше.
— дато што хоћу сутра да Кантакувин, сакривен аза оне завесе тамо, својим ушима чује шта ми нуди царица Ана и остали његови крвни непријатељи, пре него што му изнесем мој предлог за уговор између нас.
= Ако високо ти краљевство хоће да чује и моје мишљење — рече вел. логотет — ја не бих ни у ком случају одсудно прекинуо TO PU ни са једном ни са другом страном.
— Ја и не мислим прекидати него само развлачити док не постигнем оно што је за нашу државу најбоље. Ми немамо рачуна да појачамо ону страну која је сада јача, него слабију а то је Кантакузинова, да њихов грађански рат што дуже траје да што боље саври плод, који ће нам после као зрела крушка пасти у кришо. да сада хоћу да се користим поклисарима царице Анс да сломијем тврдоглавство Кантакузиново.
Вел. логотет само климну главом и задовољно трљаше своје руке.
Сутра дан, баш кад је велики Ставилац довео поклисаре у ону собу што беше до краљеве, дар Кантакузин био је сам код краља.
= Слушај пријатељу — поче Душан. — Ти видиш каква ву расположења у моме сабору. Њему не иде у главу савев ва љубав и голо пријатељство. Међутим
449