Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

— Господару — рече Митрополит — ми смо сву ноћ размишљали и обојица нађосмо да би а царство најбоље било, задовољити се обећањем високог ти краљевства да небеш лажноме и самоввансоме цару давати никакву оружану помоћ п да ћеш га спречити да остави

земљу краљевства Ти...

— То ње рећи да мога драгога госта бацим у тамницу, је ли =

— То не — похита Георгије Лука да _m0npaBy = али што ће твоме госту две хиљаде белосветеких најамника 2 Њему на двору краља, који има тако висок појам 9 тостопримству не прети никаква опасност, напротив толика лична гарда његова само је увреда ва високог му домаћина, јер доказује да овоме не верује. С тога ми налазимо да би довољно било када би лажи- цар распустио своје најамнике па остао као миран гост на твоме двору.

— Баш да претпоставимо — рече краљ — да би мој драги гост 1 пријатељ, мени ва љубав, и као доказ своје вере у моје пријатељетво пристао да се лиши своје тоследње дичне одбране и да тако ослободи сваке бриге ваше садашње Намесништво у Цариграду шта ми данас нудите 2

— Оно што смо и синоћ казали: Неколико градова грчких, које високо ти краљевство само избере — рече Макарије. |

— Дакле и Солун — упита Душан кратко. Поклисари пребледише па се само очајно погледаше. Господару —- рече после неколико тренутака ћутања Георгије Лука. — Солун је друга престоница царства, то би вначило преполовити га, ми на то не смемо пристати... — Не можемо Господару — потврди и Макарије. — Онда је ова пуномоћ удешена само за превару 2 — Не Господару, она је пуноважна — забрза Митрополит. — Али у писменом упутству за наше поклисарство изрично стоји да ти можемо уступити сву вемљу

444