Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

државни сабор. Ево ти моје руке. Ми ћемо обојица тачно испуњавати овај уговор. E · Ran Je Прибац ушао и видео да се краљ и цар држе за руке, једва приметан осмех прелете преко његовог лица.

— Кнеже — рече Душан — напиши два равноглавна примерка ва нашу ваклетву.

— На којој основи 2

— На оној о којој сам ти-синоћ говорио.

— Фа ту бдагу вест, нека ми допусти високо ти краљевство да га обрадујем са двема. добрим новостима. Твој велики непријатељ, угарски краљ Карло Роберт отишао је 16-ог Јула о. г. Богу на петину |

— Нека му Бог опрости, ако може, сва зла Roja је у животу починио | — рече Душан па се прекрсти.

— На угарски престо дошао је његов син Лајош. Изгледа по иввешћима која вам до сада добио из Босне да се у души угарскога клетвеника бана босанскога Стипана, који се Нарлу Роберту ва љубав пошовчио, почиње зачињати жеља да се ослободи угарског клетвеништва. Осећајући да сам не може успети противу Угарске Стипан помишља на савез са високим ти краљевством, са Млетцима и са хрватским кнезовима...

— То ћемо доцније видети. А друга блага вест Р

= Протосвеваст Хреља покајао се што је своје седе власи осрамотио невером и моди високо ти краљевство да га заједно ва његова три града примиш опет у твоју милост. Ево његове вопственоручне књиге | — ин Прибац предаде Хрељино писмо.

Док је Душан читао, његово лице постајаше у толико ведрије у кодико царево постајаше мрачније.

— O коме је то Хрељи реч — чинио се Кантакувин да не разуме. — (0 нашем деспоту Хрељи Омућевићу 2

= 0 нашем протовевасту Хрељи_ који је само у наступу душевне болести могао постати невера...

Душан опави какав је утисак ова новост направила на цара па упаде у реч своме логотету:

446