Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

баш под твоју, честити кнеже, а ти си нам баш сад доказао да ти нећеш лако ступити на трупу даску, нити ласно наићи на грчки лепак. Сем тога, Кантакузин, да би нам дао што јачег доказа свог искреног

пријатељства и верног савезништва, оставиће нам овде

свога рођеног вина Манојла !

—- Оставља таоца! Е, кад оставља таоца, то је друга ствар.-- — обу бе по сабору. |

— У ствари нам оставља таоца — прихвати краљ __ али да не би допустио да ми сумњамо у његову искреност, и да ми тражимо од њега таоца, Кантакузин је нашао за то таоштво много лепши облик. Он је у нашег Оливера испровио ћерку за свога сина, и Манојло ће остати у својој будућој тазбини, код своје веренице ! Е

Ова новост много се допаде свима у сабору и усред честитања Оливеру, што удаје кћер за царева сина, и усред најравличнијих разговора Краљ огласи да је сабор усвојио предложени му уговор са царем Кантакувином, и заврши сабеседовања сабора напоменом да они који желе бити присутни када се цар и краљ буду заклињали, треба да буду сутра пре подне у пре. стоној дворнипи.

Као увек и ова, како би ми данас рекли „севија““ државнога сабора завршена је громким:

— Многа љета нашем краљу !

Када је стари Хреља обливен бувама искренога кајања пао на кољена пред свога краља и јаукнуо „Опрости ми светла круно!7 Душан је дуго ћутао и посматрао сломљенога старпа, па онда узбуђеним гласом рече: { ;

— Шта учини старино да од Bora HaDbem? дар ти, славни војвода мога деда и мог родитеља, зар ти

Цар Душан Н,, 29 | 440