Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

остављени на мидост и. немилост Душану и његовим људима. Ади бу ови већ просрицали Палеоловову витну Ењигу. Да се вратимо њима.

Вратко изађе цару неколико корака на сусрет на рече: 8 dj

— Честити Nape, после оваквог одговора, не овтаје нам друго него да нападнемо на град.

— Јуришем се овакав град не отима — одговори му Кантакузин. — (О томе смо се ја и ти уверили при нашој другој опсади. Али има други један пут да нам се преда не само Ојер него и сви грчки градови у западној половини царства. Тај пут води у Тракију,

у Димотику, где нас чека моја велика војска, коју | дарица Јерина међутим сакупила. Са том војском појачани ми ћемо ове градове узимати с деђа, са бтране на којој нису удешени за одбрану.

— Кров Христопољеки теснац; — зачуди се кнев Вратко. — По извештајима наших поузданих људи Апокафка је посео тај теснац са војском пет пута мно“ тобројнијом него што је наша. Била би суманутост и покушати да се пробијемо кров тај теснац кров толику силу. Бар ја не бих смео ово мало војске изложити сигурној пропасти. Ако високо му краљевство нађе да треба ударити тим путем, нека нам да барем толику војску коликом Апокафка држи оно ждреџо !

Кантакувин само погледа у Жузна, па после кратког ћутања одсудно рече:

— Добро честити кнеже | Да се и по трећи пут вратимо испод Сјера не учинивши ништа !

Вратко само слеже раменима па рече ::

— Како ваповеда високо ти царство! Да се вратимо у Србију.

Тако су и урадили.

Душан је међутим, задовољан што је овујетио план Кантакузинов отишао у Струмицу, где га је удар“ нашао.

Кад је кнев Вратко иввестио краља шта му је Кантакузин предлагао, Душан се насмеја.

469