Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

и који су мувди по две или по три краве, или како би бе данав рекдо по две и по три пропаганде. |

Онда cy зе о ту земљу отимали разни дареви и краљеви, а после пет стотина година разне кародносне струје. | --

Кад се Кантакузин после ове „шетње вратио у град, он је целога дана био дубоко замишљен.

После вечере Душан га упита: 5

— Ти си нешто вловољан, даре Р

— Па то не би било никакво чудо после шест месеци непрекидних неуспеха.

— Неће бити то узрок. Ти ситни неуспеси нису ништа према сјајној будућности која те чека. Ти си њих већ прегорео. Да теби није досадно седети самном у Струмици 2

— Па право да ти кажем и јесте по мало. Ти си ваздан заузет пословима, а ја само мислим на моју будућност, која мени ни најмање не изгледа тако сјајна као што ти велиш. •

— Па што не говориш човече р Што не одеш мало до Велеса да видиш шта ти раде заљубљени голубови, што не одеш до Скопља, кира Јелена би ти се обрадовала и учинила све да ти растера те црне мисли.

— И ја вам већ на то помишљао али све сам чекао да ти свршиш твоја посла у овоме крају па да ваједно кренемо...

— Иди ти, брате, па се проводи, а ја ћу доцније ва тобом.

Сутра дан Кантакувин је већ кренуо из Струмице. У Ведесу се само толико вадржао док је „краљицу“ Оливерову навео да му сама предложи нека поведе и свога сина Манојла у Окопље да 66 момче у краљевом двору мало „разоноди“...

Кад је ва својим сином и Жуановим одредом стигао у Скопље, краљица Јелена га је својски дочекала.

Сви историци слажу се у томе, да је краљица Јепена протежирала Кантакувина и онда, када је он већ био постао досадан њеноме мужу, и када кнезови

418