Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Kes Вратко погледа краља зачуђено.

—__ Па, светла круно, Кантакузин је већ прешао. преко тога брода и упутио се Солуну» |

— Тако је, али ако га Апокафка под Солуном потуче, још пре него што се ми споравумемо за заједнички напад, он нема куда бежати, до опет у Бер. За тај случај треба да га на броду дочекају наши људи, докле га « југа узастопце гони Апскафкина војска. У том случају ухватићемо га као у клопци.

— Одмах ћу наредити Божићу и Стевану што треба — рече Вратко и пође, али га Душан заустави,

— Слушај. Како ја још нисам објавио Кантаку“ вину непријатељство, и ако је он вероломно погавио уговор, то ја ништа и нео знам за ту заседу на Вардару. То моји тисућници предузимљу без мога знања и без моје заповести, разумеш,

— Не брини господару — рече Вратко. — Наши ву људи толико огорчени на Кантакузина да ни ја не морам то наре ђивати. Довољно је да нашим људима само кажем шта бих ја у таквом случају радио не чекајући твоју заповест, па ће онд сами то на своју главу урадити, макар их ти после ва то казнио |

И Вратко одјури.

Предвиђање Душаново испунило се. Велики Дука Апокафка потукао је Кантакузина пред Солуном тако да је морао да бежи, али га је један случај спасо да не падне у руке оним српским тисућницима који су га чекали на вардарском обичном броду.

Један сељак из Гаврова — тако је записао сам Кантакузин у својим успоменама — известио је цара о ваведи која га чека, и провео је и њега и његову војску преко другога брода на Вардару тако да се цар могао

476