Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

име царице Ане понудио Момчилу титулу Деспота, он је својих пет хиљада разбојника ставио Апокафки на расположење. _ =

„Лане сам се радовао да видим твога сина, али се ти п Јелена вратисте да дочекате тога красног лажицара. Ваљда ће на годину бити времена да се видимо.

„Јави ми што будеш одлучио едносно Кантакузина“.

Али Душан се још ломио. Он је још нешто чекао.

И брзо је дочекао. -

Кантакузин је знао да ће сад, пошто је он сам раскинуо свој уговор с Душаном, овај окренути противу њега п за то је одмах, чим је заузео Бер п Теса лију, позвао Омура, који се налазио баш онда у Смирни, да му дође у помоћ. И Омур са флотом од 290 лађа дође у солунско пристаниште. —

Апокафка је са својом војском одмах побегао у

Цариград. — Сад је тренутак за нас — рече Душан кад је ово поуздано сазнао, својима у већу. — Ми не смемо

допустити да ни једна страна у грчкој међусобици постане сувише јака. ~

Одмах иза тога посла Душан оглас рата Кантакузину, мотивишући га његовим вероломством, и одмах је закључио уговор са царицом Аном и царским намесништвом да удруженим силама војују против Кантакувцна, а под условом да сви грчки градови од Филлпија на запад, сем Солуна буду српски.

Изгледа да је овом приликом одиста уговорен и брак између Душановог сина и кћери дарице Ане, јер постоји писмо млетачке републике Душану, у коме Млетци честитају краљу (eongaudendo de nuptis dquas fecit de filio suo cum sorore domini Imyperatoris Constan inoроћз) веридбу његовога сина са сестром господина цара у Цариграду.

0 томе шта је Кантакузин урадио после овога имају две верепје. Једна каже да га је његов пријатељ Омур на својој флоти одвезао право у Тракију. Сам Кантакувин прича да „није хтео да пролива хришћанску

478