Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Омурових мрнара искрцао на суво и помогао Кантакузину да се пробије кров христопољско ждрело, то је сада Омурова флота сувише слаба ва какво веће предузеће, и она ће се старати да се што пре дочепа Калипоља. То јој латинска лига не сме допустити. Судар између њих биће вероватно још код једног од она три крака Халкидике, што као три прста улаве у море. За тај случај ми морамо са нашом главном војском бити у бливини. Са тих разлога ја мислим да прођемо поред Ојера, да продремо даље на Југ, да ваузмемо град Зихну па ту да причекамо даљи раввој догађаја. Кад се будемо отуда враћали ласно ћемо узети Сјер, бев великих жртава у људима и стоци.

— Имаш разлог, господару, као и увек — рече Вукашин. — Тако је! Тако је — повикаше и остали. Само

Вратко не беше задовољан овим решењем и он рече:

— Џа баш да прођемо поред Сјера као да га до вада нисмо три пута опсађивали р

= То не — рече Душан. — Пролазећи поред Сјера ти ћеш бе постарати да у целој његовој околини не остане ништа ва исхрану људи и стоке у граду, а на свима путевима који воде у Сјер, оставићеш довољне страже да спречавају довов сваке хране са стране Када се у граду осети глад, наши ће људи у њему лакше стећи већину у становништву за то да нам се град и без крваве борбе преда.

— А зар има наших људиу Сере — упита један од већника. 1;

— Има и сваки дан та их више. За то се стара главом Манојло Авен.

— Који 2 Па то је некакав рођак Јерине Канта» кувиновице 2

— Јесте. i

— Бога ми преврнуће он вером као и онај погани Арбан у Беру, који сада у томе граду подржава Кантакувиновог сина Манојла, несуђеног вета нашег Оливера:

— Фа њега не брините — рече овчепољеки и десно» вачни „господар“, са њим ћу ја свршити |

480