Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Насмеја се Прибац на то питање па рече:

— Не траже они жита, него вичу многољететвије нашем краљу. Њихово „вито“ значи „живео“.

— Знам кнеже, али они још нешто вичу што крштен човек не може разумети 2

— То вичу „живео краљ српски и гр чки!

= Е, то ли је 2 Ако, ако !

Међутим се краљ са својом свитом беше успео на један вис са кога се могла добро прегледати цела окоплина Бера.

— Чудновато — рече Душан својим војводама да Грци овај вис нису утврдили ! Ми Немо овде подићи јак акропол.

— Богме, господару — рече Вукашин. — За такав посао требаће радника на хиљаде.

— Ако затреба наћићемо и десет хиљада радника ва то — рече краљ.

У то приђе берски Димарх краљу и замоли га да удостоји димархију своје високе посете, јер га у њој чекају све градске власти.

Краљ одмах сиђе са свог будућег акропола пл повдрављан громким усклицима становништва оде до „трокровне“ општинске куће. Ту је ејахао ес коња, и док његове војводе распоређиваху војску у граду и око града, Душан је са својом дворском свитом ушао у велику дворницу димархије, где га дочекаше свештенство, чиновници, представници племства, грађан“ ства п појединих заната. |

. „Највећи — поче да говори Димарх — наши евештеници допратили су те од градских капија до ове наше општинске куће са црквеном песмом „Блажен онај који иде у име Господње“. И ја, као глава овога града, поздрављам те истим речима, јер само Господ, који GO смиловао на наше патње и толикогодишња страдања могао те је упутити нама да пи ми осетимо благодати мира, закона и правде, којих смо толико жељни. Добро нам дошао Највећи, буди нам милостив и праведан господар какав си увек био свима другим

490 5