Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Краљ их брво разгледа.

— Хи. Опет Дабижив подигао царину на Требињу. Кад сам то први пут чуо и када сам га узео на одговор он је говорио да је на томе истоме мезту наплаћивана царина и пре њега.

— Није, господару, од Ек како је света и века.

— Припче !

— Заповедај, светла круно.

— Ти ви онда када смо позивали Дабижива на одговор проучио све старе хрисовуље. Чини ми се да си ми онда рекао да никада није на Требињу напла» Бивана никаква царина 2

—- Нису је узимали ни прадед, ни дед, ни отац високор ти краљевства. Али како онда не беше никакве тужбе, а ми имађасмо тада пречега посла то остависмо ту ствар да је уредимо кад стигнемо,

— И ако нам и ова тужба дозвави у невреме, тако рећи у очи првих битака за освојање овога града, ја не дам да зе пљачка нико-у мојој вемљи а камо пи мој драги Дубровник, а и дужд млетачки треба да види да је доста била једна достава да се неко од мојих усудио да покуша насиље, па да тога насиља одмах нестане. За то, кнеже, седи одмах па пиши што ћу ти кавивати |

Вел. логотет седе да пише на једном ковчегу, а краљ стаде ходати по шатору и диктирати :

„Објављујем, да сваки зна: како дођоше ко мени под Сјер изасланици, и то властела дубровачка Пиро Грубешић, Мартол Чревић и Паске Гучетић и жаљаху 66 противу слуге мога Дабижива да је поставио царинарницу на Требињи па узима динар од сваког товара који иде у Дубровник или из Дубровника и од свакога који је што купио па иде у Дубровник. Дабижив се правда говорећи како је на том месту узимана поменута · царина и пре њега, а дубровачки ивасланици говораху да та царина није узимана никада, од како је света и века. Ја ивнађох да поменуту дарину нису узимали ни моји дедови, ни прадедови, ни мој отац, ни ја сам. да то чиним по вољи свој властели дубровачкој ведикој и малој и наређујем :

493