Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

"MMA O ME РРА ЧЕ НИ

Града, одузео нам је Јован Кантакузин да би успешније војевао против Јована У. Ми смо остављени ка милост и немилост прве непријатељске најевде, и грађани сјерски могу још благодарити Богу, што је прва војска која долази да отме њихов: град, војска једног православног краља. да то ву нас двбјицу овлазтили да високом ти краљевству понудимо предају града без борбе под условом да нам потврдиш сва права и привилегије не само градске, него пи наших цркава п манастира у Меникејској Гори.

— Рђаво су вас научили грађани сјерски, светитељу, јер ја не пристајем ни на какве услове — рече Душан отсечно.

Оба поклисара само се вгледаше. Митрополит реви“ њирано спусти руке тако да му у мал архипастдрска штака не испаде из руке, а Манојло Асен рече:

— Шредајемо се, Господару, бев икаквих услова,

— Примам град бјер, који ми се безусловно преко

својих пуномоћнцка предаје — рече Душан громким тласом, па онда приђе руци митрополитовој и рече:

— Благослови светитељу !

= Бог и Богородица нека те благослове Највећи.

— Знам ја, светитељу, врло добро да је манастир Св. Јована Претече на Меникејској Гори Ba источну по ловину Македоније то исто, што је за нас задужбина мојих славних и светих предака, хиландарска лавра у Светој Гори, и за то сад, када сте град предали бев услова који вређају моју побожност и православну ревност, могу вам рећи да ћу ја за Меникејску Гору учинити више него што су учинили сви византијски цареви до данас !

— Допусти, Највећи, да за то христољубиво обећање сада ја теби целивам штедру краљевску десницу, као први од твојих нових поданика.

Краљ не трже своје руке него се окрете Манојлу Асену :

— Да ви ти, племенити Архонте, мало распитао

Како бам ја поступио са градом Бором, који ме је са

Цар Душан Ш, 82 ij 49%