Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Ана, у очајању, позва у помоћ Селџуке, из E; ства Саруханског.

Баш онда када је ДАН спремао своје крунисање за цара Србима и Грцима, шест хиљада Селџука пређоше на повив Анин преко Хелеспонта, данашњих Дарданела, али у место да похитају у помоћ царици, претпоставише да опустошавају најпре најближи део Бугарске, па онда пустошише уз пут све до Цариграда, вукући ва собом небројено робље, са којим се удогорише под самим зидинама Византијске престонице. |

Селџуци су тражили од царице награду за услугу, коју јој још не беху учинили, тражили су да им она откупи заробљене Ромеје, које су на очи цариградског становништва тако мучили, да је цео Цариград из гласа кукао — сем туђинке царице Ане, „која није имала ни срца ни новаца“ да их откупи.

Тиме се умео- користити Кантакузин. Он се брво „споравумео“ в овим Селџуцима, и они се вратише у Авију-

Сад се Ана обратила за помоћ Орхану, али овај баш ове 1346. године беше постао зет Кантакузинов, и за то пуних шест година није хтео ништа да осваја у својој новој тазбини.

Зла судбина Анина хтела је да је изда њен сопствени љубимац адмирал Фочиолати. Он је у борби са латинском лигом заробио једну џеновљанску лађу, па је беше довео у Цариград. То је џеновљанску Галату тако наљутило, да је ова пресекла сваки довоз хране у Цариград.

Видећи, да је услед тога царица готова да изда и свог љубимца Галати, Фочиолати споравумео се с Кантакузином, и једне ноћи, 3-ег фебруара 1347., отворио му је „златна врата“ Цариграда. | | Кантакузин ушао је у Цариград бев борбе.

Ана Савојска приморана је да призна Кантакузина Ba сацара, који ће управљати државом десет година, до пунодетства Јована Палеолога.

Уговорише амнистију за присталице једне и друге партије