Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

—_ Дајте ми да видим ту неочекивану посланицу. | Протовестијар му пружи своју, и Цар узе читати. Текет је био наравно латински. Испод њега беше Бућин превод на српски. Садржина беше ова:

св. Отац Папа Клемент У. сазнао је од преосвећенога Марка, Бискупа скадарскога, да је његов гозподар Стеван Душан не само престао гонити католичку цркву, него јој се и толико приближио, да се у Авињону већ зачела нада у сједињење српске цркве са римском. (' тога се Св. Отад обраћа царевом „поузданику“ Николи Бући да склони свога господара на сједињење, уверавајући га, да ће римска столица примити Цара „Оклавоније и Романије“ раширеним рукама и „љубавними цјелови“. | __ Душан узе и остала писма. Само су адресе биле рав= личне, текст и'товетан.

— Мени је само једно за чудо — рече Кнез ска» дарски — како је смео мој Бискуп Марко да почиње оваку крупну ствар.на своју главу. Хајде, што је ја вио да у високом ти царству нема никаквог гоњења због католичке вере, њега управо није никада ни било, сем кад су фратри и бискупи отворено мамили наше православне људе у своју јерес, али чим бу они престали са тим врбовањем, ни једнога католика у царству није заболела глава. Али одатле па до при“ ближавања високог ти царства католичкој цркви далеко је као од вемље до неба. Кад сам ја упитао Бискупа Марка, како је смео такво што да јавља Папи, он ми је, смешећи се, одговорио, да га је високо ти царство врло милостиво примило, када ту је последњи пут долазио, тако милозтиво, да му се учинило, као да високо ти Царство помишља на сједињење наше цркве са католичком !

— Добри отац Марко — поче Цар говорити — добро је разумео моју милост према њему, и није ни мало погрешио, што је онако писао своме Папи. И вас петорица одговорићете на ове папине књиге, да Бете се за сједи“ њење наше цркве са његовом својски ваувети код мене, да сте то већ и покушали и да вам се учинило, као да ће

93