Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

ницима које војске да поуптају ! к мени у окопље ради важног сабеседовања самном. Само Прељуба · немој звали овамо. Он нека остане у Србици. Само му јави да ћу завојштити на Босну, п да он ва то време добро чува не само његову Тесалију, него п Вотију, јер, највад можеш ти имати право ва Лизику.

ж ж ж

У месецу јуну исте 1850. године, пре него што се могао састати Душанов ратни савет, у Скопље стиже опо посланство млетачке републике, које“ дужд беше наговестио Бући у његовој опроштајној зудијенцији.

У томе посланству беху два од 'најепосорнијих дипломата Венеције, Тома Градениго и Никола Фалијери. Њима беху дужд и сенат поверили мизију да спрече пошто по то рат између Србије п Босне, јер се бојади ва све своје поседе и протекторате у Далмацији.

Пуна два месеца осташе ови млетачки поклисари у Скопљу радећи неуморно на овој својој мисији.

Душан их је примио учтиво, чак може се рећи u љубавно, није им дао познати ни по чему колико је он љут на републику, али односно главног предмета њихове мисије, увек им је одговарао једно пето, оно што је и Бућа у Млетцима изјавио : Нема мира е Босном ако бан не поврати цареву земљу и ако не плати сву штету коју је за толике-године чинио царевим људима.

Градениг) и Фалијери, после сваког свог равговора с царем слали су своја опширна извешћа у Млетке. и добијали су отуд увек једну заповест); да нипошто не прекидају преговоре, да нипошто не напуштају цареву вемљу, да се труде задобити поједине велико достојнике цареве који имају највећег утецаја на Душана, да у томе не жале средстава, само да се сачека неће ли оно друго посланство успети, које је република послала у Босну.

Млетачки поклисари нацаху се да ће моћи што учинити са појединим војводама у ратном савету, али и ако нису „жалили средстава“ опет нису могли ништа

286