Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

|

па

завице. Што је још важније краљ угарски Лајош налази се сада са целом својом војском чак у дну Италије, и према томе не може доћи у помоћ своме клетвенику Стипану Котроманићу, који се толико ивбевобравио ва то што је краљ угарски испросио ва себе његову кћер Јелисавету. |

„— Ја не сумњам — вавршио је Душан ово своје излагање ситуације — да ће и шокачки бан, и лукави Млечићи, чим бих ја кренуо с војском на Босну, позвати у помоћ први свог будућег вета а други свог новог

„савезника, кога су мени претпоставили, али док се угарски краљ ба дна Италије врати с војском, и докле Кантакузин измоли у авијских Султана мало флоте и нешто војске да пође противу мене, дотле ћу ја пре: газити целу Босну и стати чврстом ногом у Далмацију, а кад цела источна обала Јадрана од Задра до моје Авлоне буде у мојим рукама, онда ће сама Пенова потражити савез самном, да се заједно осветимо Венецији, и да заједно пођемо на Цариград, јер ће дотле и Солун бити наш!

— Како то еветла круно — упита деспот Оливер. — Зар се Солун може узети само са сува Р

— Може, кад сами његови грађани желе да се пре даду новоме госпедару. Кров који дан очекујем овде вођа солунеких зилота, дакле већине солунских грађана, који ће доћи да преговара о условима под којима би Солун пристао да ми се преда.

— Кад је тако, царе господине — рече кнез Вратко — онда да не часимо ни часа, него да крећемо војску на Босну:

— Можда би боље било — примети обазриви Оливер — причекати да нам се Солун одиста преда, па тек онда да пођемо с војском на Босну.

— По моме мишљењу — рече Вукашин — Солун је ситница према оном великом предузећу, које нам је изложило високо му царство. Ако је одиста солунском грађанству дојадио неред и безвлашће, које сада влада у том великом граду, оно ће- нам се предати и после,

288