Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

мухамеданства, ако ми за то стави на расположење сву војску п флоте католичких држава, ја ћу бити у стању не само да сузбијем на свагда ту најевду мухамеданску него п да са престола Константина Великог порадим да нестане сваке разлике памеђу народа који верују у господа нашег Исуса Христа, Јер ву те равлике створили само властољубиви попови с једне m G друге стране. У том тренутку биће ва моје Србље добро да ови који говоре српски буду под мојим скиптром.

Широка и сјајна перспектива коју отворише ове

оптимистичке речи Душанове пред његовим слушаоцима не само да је све сакупљене војводе подигла на његово високо државничко гледиште, него је импонирала и вамом завидљивом Вукашину, јер је овај потерао лиса, па истерао курјака

— Са таквим царем, браћо и господо — рече Вукашин необично искреним тоном — нема висине на коју не бисмо могли узлетити. Ја мислим да нема ни једнога

међу нама, који неће пристати да пођемо што скорије

на Босну ! — На Бовну, на Босну ! — повикаше сви у глас: — Али господару, — настави Вукашин — за овако

велико предузеће треба и велика војска.

— Већа но што смо је икада до сада имали — рече Душан. — За то нам треба бар осамдесет хиљада војника.

=— Хоћемо ли моћи саставити толику Војску упита опрезни Оливер.

—- Можемо — рече Вукашин са поуздањем — ако дигнемо и све посаде из освојених грчких градова.

— Да то не буде опасно 2 — оцет ће деспот Оливер

— Ти се градови још нису са нашом државом толико ородили да би их могли оставити бев сваке посаде.

= Донекде — рече Душан Замишљено —- имате обојица право. Да ударимо средњим путем. Да оставимо у већим градовима по хиљаду до хиљацу и пет стотина

људи посаде, а остадо еве да поведемо у Босну = = Онда можемо саставити војеку од 80.000, али

| онда ни један властеличић са својим људима не може остати дома — рече Вукашин.

290