Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Да га пошљем на двор фрушкога краља, да у наше име проси девојку. E — Буди Бог с нама, зар баш данас, одмах 2

— Гвожђе треба ковати док је вруће. НЕК

— Па зар и да не упитамо Уроша 2 Ти њега већ посвећујеш у државне послове, он већ потписује из» весне хрисовуље напоредо с тобом, ти му мало по мало предајеш управу над нашим ерпским земљама задржавајући за себе само грчке провинције, а сад кад хоћеш да га женимо, зар да га не упитамо 2

— Имаш разлог. Истина наш је Урош добро дете, он ће пристати како год његови родитељи то нареде, али опет имаш ти право. Иди га упитај па се врати да ми кажеш. Он је сигурно у двору.

— Јесте, остао је код мене.

— Онда ћеш се брзо вратити.

Царица оде, а Никола Бућа уђе, па готово још с врата упита.

— Колико треба високом ти царству 2

Душан се грохотом насмеја.

— Добро јутро Бућо !

— Опрости, царе господине — рече Бућа као да се на ову реч пробудио и поцрвене сав до ушију. Али ја се у ривници заплео у неке рачуне па кад ми рекоше да ме зовеш помислих да ти треба нека сума новаца.

— Па да видиш и требаће новаца, а колико то ћеш ти оценити,

____- Како ћу кад не внам ва што ти треба 2

— Па тако, ти дајеш трошка свима мојим покли сарима. Колико ће требати једном нашем великом господину да оде до Париза, да пробави коју недељу на двору фрушкога краља и да се врати 2

— Па, Господару, зко тај велики господин није распикућа, и не поведе собом сатњу пратилаца...

— Повешће 2—3 угледна властелина и на свакбга по једнот слугу.

— Онда ће им бити доста хиљаду перпера.

201