Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

вборна места махом ноћу, опет се то кретање војске није _ могло сакрити ни од бана босаскога, ни од вођа BH" зантијске партије у Солуну, и ми ћемо одмах видети шта се према томе тамо предузимало. -

Само се у Млетцима није хтело веровати да је рат Душанов противу Босне на прагу.

Бадава су дуждеви посланици, кад су најзад и они видели да је рат неизбежан, писали у Млетке и докази“ вали да више нема смисла за њих остати и даље у Скопљу, Тома Градениго и Никола Фалијери добијали су из Млетака увек одговоре „да не напуштају своју мисију а кад су најзад јавили да је готово цела српска војска концентрисана на граници Хума, и да ће првих дана Септембра и сам цар отићи својој војсци, они добише од дужда заповест „да не напуштају цареву земљу док не осигурају републици њен протекторат над Дубровником и њене поседе у Далмацији“. Изгледа ца је у Ху веку било влада које нису могле да појме да извесним својим наредбама праве своје пуномоћне посланике просто емешнима.

Кад су Градениго и Фалијери почели да о томе го. воре цару — Душан је пред њима пренуо у грохотан смех. |

— Бог с вама господо поклисари ! Та ви заборављате да сам ја грађанин млетачки ! Није могућно да је мој најмилији пријатељ Андреја Дандоло дошао на такву невероватну мисао да ћу ја дићи руку противу наше републике. То му је сигурно подметнуо на потпис некакав сувишно ревносан дијак сената, а он од силнога посла није стигао да прочита што је потписао. Пођите ви с Богом, и повдравите ми прејаснога дужда да се ни мало не брине за ваше поведе у Далмацији, а још мање за мој Дубровник !

Тако је Душан врло љубавно отпустио ове мдетачке посланике, јер оно његово „пођите ви с Богом“ беше што је данас шиљање пасоша посланицима са којима се прекидају односи, бар се тако могло протумачити, ако ватреба. Једина разлика беше што су и Гра

807