Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Али ни то није доста. Ја бих после месец два дана дао Иверском манастиру нову хрисовуљу; у којој бих му не само потврдио све метохе и имања у околини Сјера, Зихне и Мељника и ослободио цело то имање од свију дажбина, него бих тај манастир ослободио и од сваке казне за убијство, за дјеворастљеније, н за пронађено па утајано сакровиште на манастирској вемши. Те су казне остајале у свима византијским хривовуљама. Ја би их на твоме месту скинуо са земаља Иверског манастира.

Кад је пала реч о дјеворастљенију, краљица се зарумене у образима, важе главу и стаде нешто петљати са оним краком краљичког појаса, који је висио с преда до ногу. :

___ Душан је разумео тај женски стид па рече кас у чуду:

— Зар да га ослободиш не само ва вражду п нађена сакровишта, него и за насиље невиним девојкама учи“ њено на манастирској земљи 2

— Господару — рече Јанићије — ја сам био Игуман хиландарски, ја знам целу Св. Гору, као мој шпаг. Није ни мени било ласно да ти овако што предложим, али ти једно могу рећи: Ако ме послушаш, нећеш се

_ кајати. — Добро. Настави.

— Стародревном манастиру Филотејевекоме треба не само потврдити сва права на његове метохе у Сјеру, Зихни и Мељнику, него и у богоспасајемом Солуну и још треба да га ти дарујеш штедро н. пр. метохом Чајна, селом Просакијем, вемљом у Зелихову, риболовом на реци Џанаки. Такође пре крунисања муслим да треба Зографском манастиру потврдити село Хандаки. У свима тим хрисовуљама добро ће бити да учиниш светогорским манастирима више, него што су им учи нили византијски цареви. Ја сам готов, светла крупо са мојим предловима.

— И ја их одобравам у целости — рече Краљ. Дај ми све те твоје белешке ла ћу их ја дати кнезу