Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

и пешадији за леђа, сада тек Дубровчани угледаше читаву нову војску тешких балиста и товарних коња са њиховом послугом.

Кад је прегледао п пне линију Душан опет ободе коња и у галопу пзађе пред средину фронта па стаде, а његова сјајна свита иза њега.

На један трубни знак појурише сви заповедници већих одреда, и сви тисућници право пред цара и направише полукруг око њега.

— Велеможни деспоти, кнезови, п војводе ! Дични моји тисућници-! Веома сам задовољан трудом вашим. Кажите сваки својим војницима да сам задовољан њиховом опремом и држањем !

— Живео цар! — грмнуше сви заповедници, па окретоше сваки своме одреду, а цар са својом свитом и Дубровчанима врати се пред свој шатор.

Кад је Душан са дубровачким посланицима ишао _ шатор и кад су поседали, Дубровчани се утркаваху во ће више величати цареву војску. И ако се по самом одушевљеном тону којим су говорили, могло познати да говоре од ерца, Душан их прекиде питањем :

— Бројасте ли тисућер i

— Бројасмо царе господине.

— Па колико нађосте 2

— У првој врсти тридесет хиљада стрелаца и педесет хиљада коњаника. А колико је људи било у сдругој врсти не могсемо разабрати.

Реците да њих и нема, јер се једни употребљавају амо при- опсади градова, а други и за пренос хране војсци. Али бораца са стрелом и мачем и које оклопника које лаких копљаника видесте осамдесет тисућа. Е, сад слушајте ме, дубровачка господо. Још далеко пре него што сам кренуо са мојом војском долазили су ми неколико пута дуждеви поклисари и молили су ме да се мирим с баном. Ја сам био вољан и захтевао само да ми бан врати земљу коју ми је заузео и да ми плати штету коју је мојим људима нанео. Он није хтео. Сада када сам ја пошао противу њега с оволиком војском да повратим што је моје, и да га казним за све

310