Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

чедник Хлап, жупан Ивахна од Треботића; војвода Витан Тјехорадић, кнез Гргур Стипанић, господар вемунички, кнев Павле Хрватинић, кнез Берислав CRKO" чић, кнев Бероје Добрковић, Казнац Томислав, Вук Вучковић од Неретва, војвода Богдан од Думна, жупан Породаш из „доњих крајева“, па чак и син бановог тепчије Радослава, по имену Вукосав.

Та то беше већина босанске властеле |!

Цар их је примао једног по једног, пошто се претходно ва сваког тачно обавестио 0 његовом положају и важности у Босни, 0 његовим пичним пи породичним односима.

Сви ови босански кнезови и војводе беху дошли па повив царев у његов логор више да се обавесте о њетовим намерама и о количини његове војске, него што ву имали намеру да му се предаду ; али је Душан свакога од њих толико љубазно примио, толико је умео очарати свакога својим интересовањем и својим повнавањем ње“ тових личних и породичних одношаја, он је свакога умео телико загрејати мишљу о једној држави своју „народа“ српскога јевика, да су му се један за другим предавали, а када их је све скупио на заједничко сабсседовање, онда му они сви изјавише, да ни они лично неће да се бију са својом браћом, нити ће то допустити сво“ јим људма. Могућно је да јен многобрбјност Душанове војске помогла Душановој слаткоречивости да тако брво придобије ва себе п за своје намере толико босанских племића.

Цар их је све богато обдарио, и пошто је од њих савнао све подробности које му беху потребне биле ва војевање у тако испресецаном терену као што је Босна, он их је са сјајном почасном пратњом послао — чак у Скопље.

Кала се босански властели зачудише што их цар не вадржава при себи, да му помогну освајати Босну, Ду“ шан им је одговорио:

—_ Ви сте ведемсжна господо до јуче били клетве. нили Бана Стипана Котроманића. Било би бевдушно од мене када бих од вас тражио да се данас бијете про=

815