Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

изусти „бабунску реч“. Али у тренутку када се спремао да освоји Босну, он није могао заборавити да ти старди који су дошли до њега, неограничено господаре душама целога народа у Босни, да је маса народна у дну душе остала богумплека у пркос насилном превођењу у католичанство, које је настало од времена папиног легата, Перегринуса, ксме је бан ставио на расположење сву државну власт. Више него победа војеке могли ву учи“ нити ти старци да му придобију срда делог босанског становништва. То је Душан добро знао, и за то је у себи савладао одвратност коју је осећао према Богумилима, и примио је врло благо њихове првосвештенике.

Ови падоше на кољена пред дара п дед Радослав рече : |

Царе господине, тебе сам Бог шаље у Босну да спасаваш његов народ од нечувених мука. Од како је наш бан, Бог му за то судио, изневерио веру својих дедова, он је наш народ ударио на страшније муке него што беху оне на које су незнабошци ударали прве апостоле Ису Крстове. Узми нас царе господине под твоје моћно окриље, спаси наш народ.

— Ваш бан — рече Душан — није изневерио само веру својих праотаца, него п цео наш народ, који говори српским језиксм. да то сам и пошао са мојом војском да га казним за то велико издајство. Идите у народ и кажите му да ја нисам кренуо моју велику војску противу народа већ противу његових насилника, и ако ми Бог благослови велико дело које сам отпочео, п ако сви Срби дођу под заштиту мојих закона, ја ћу све тако удесити, да сваки може веровати какву хоће веру, јер ће тај закон казнити само оне, који милом или силом одвраћају своју браћу ДО ИрЕлри језику од вере у којој су се родили ! i

Ове речи цареве учинише силан утисак на старце. Истина одрећи се верског прозелитизма изгледаше им као тежак грех, јер су се Богумили у томе утркивали с католицима онога доба у верској пропаганди, али цар им обећаваше, ако се тога одреку, слободу веро» исповести од сваког притиска државне власти, 066.

817