Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Џиновеке барикаде ва које је бан жртвовао толику шуму изгореше једна за другом, заустављајући продирање војске само за толико дана колико је требало да се та џиновска згаришта угасе. Мала одељења по висовима, и литицама, која су имала да својим стрелама и обарањем читавих стена брано теснаце морала су редовно да беже испред Душанових стрелаца.

Али сад настаде оно од чега се опрезни Букашин бојао још у сред лепих јесењих дана.

У половини новембра нападоше толике масе снега да су пешаци газили до појаса по њему, па су за сваки свој покрет морали да разгрћу читаве улице у снегу.

Главна маса Душанове војске, његова силна коњица, није могла више ни маћи. : |

„Елементи“ беху јачи и од Душана и од његове војске · · -

Ова сада није више палила ону мџиновску „илу_минацију“ босанских ждрела. Сад јој је она билна оборена грађа требала да гради заклоне и земунице ва коње и за људе. -

Хтео, не хтео, Душан се морао одлучити да са војском презими на заузетом земљишту, да чека док се отопи тај непроходни снег...

Тек што је та одлука донесена, цар поче добијати једно за другим врло узбунљива извешћа са свију крајева његових нових области у Македонији, Вотији и Тесалији.

Цар је та пзвешћа саопштио само Вукашину, Оливеру и Вратку са заповешћу да тим гласовима но плаше војску, па онда је тај ужи ратни савет одлучио: да само пешадија са нешто мало коњице остане да презими у Босни на вауветим позицијама, а цар са скоро целом коњидом усиљеним маршем појури у Македонију“

То је одмах извршено.

Шта се то догодило на југу Душанове царевине 1...

ж – ж “= ж

Тек што је Алексије Метохита, вођ византијске

партије, савнао да је Душан кренуо са делом својом

319