Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

беху заробили сина, понудио је Кантакузину отворити врата од граца, ако му ослободи сина из турског ропства. Наравно да је Кантакузин то учинио. Мар“ келат је спремио потребан број лествица, па је ноћу увео у град један одред Византинаца, а ови отворише градска врата осталој војсци. Ивненађени Срби покушаше да се бране, и затворише се у Акрополу, где је био стални гарнивон немачки. Али најзад су се сви морали предати. Кантакузин познавши у Немцима оне исте, које му је раније била дала Јелена, пустио их је с оружјем и коњима да иду своме господару. Србе је такође пустио у слободу,само им је одувео коње, који су му требали за његову војску. Турдима је у награду допустио да опљачкају целу Вотију. да тим је Кантакузин почео освајати поједине градове у Вотији, при чему је дева (Водена) дала најјачи отпор. Њу је морао отети на јуриш. Српски гарнивон је и овде пуштен, а управа града поверена је Ђорђу Лизику. Градићи ОСтаридол, Петри, (Соскау Диври, Острво и Нотја предадоше се. Није му тешко било заузети и тесалијске градове Ликостон и Кастри. Али је ту Кантакузин заустављен. Војвода Прељуб није му дао ући дубље у Тесалију. Прељуб, коме Душан беше предао управу над делом Тесалијом, узео је у своје руке одбрану Сербије, пограничног града између Вотије л Тесалије. Сва напрезања Кантакузинова да отме тај град од Прељуба осташе бев успеха, јер као што веле сами византијски ивоври „Прељуб се одликовао умом, неустрашивошћу и војничким BHaњем“. Кантакузин се морао вратити у Бер, али Турди су пљачкали све до Скопља, јер је Душан с војском био у Босни. У опште, Душан је по освојењу Маке“ доније, сем појециних тачака, оставио све градове без српских гарнизона, само им је дао Србе за управ. нике. За то, су толики градови тако лако прешли на Кантакузвинову страну. Управници градова, видећи се усамљени, а да би заштитили поверене им градове од турског пљачкања, сами су слали људе и звали Кантакузина. Изгледа ца су се такви изасланици ја

928