Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

места у друго. Нашао је да му не вреди почињати са варошима грчкога порекла и јевика. Оне су имале велике територије и гдекоје повластице, али ни Једна није имала автономију као градови у приморју, коју су они имали још под Византинцима, јер ву још онда имали своје тачно одређене територије, своје законе, своје чиновнике и судије, које су мењали сваке го“ дине, док се њихови општински зборови нису претворили у „велика вијећа“. |

Марко је знао да н. пр. Јањина још под Андро“

ником П. имађаше на челу своје управе кефалију са судијама добрих људи, који су судили све спорове сем дкрвених. Најбољи дијак Гојков знао је из рада на коме је до сад био да је Душан оставио Ja исто устројство. Цареве хрисовуље и грчке „простатме“, које је Марко сам преписивао за све грчке вароши упућиваху све парбе између сељака и варошана пред варошке чиновнике и дрквене власти. Он се већао и повеље Душанове арбанској вароши Кроји, која је била упућена епископу њеном, свештенству и племи“ ћима и у којој беху потврђена старија ослобођења од дажбина.

Тако исто нађе Марко да се не мора ни мало бавити ни славним „царским градом“ Окопљем. Истина у њему; и ако је већ седамдесет година у српским рукама, има још тајних приврженика византијских, али њих не мора тек проучавати нити о њима цара извештавати, јер је цар тек пре неколико месеци имао прилике да се увери о њиховој „верности“ ва коју би их љуто кавнио, да митрополит скопски Јован није у цара измолио милост за њих.

Да почне са Штипом и његовим подграђем Амбо» ријом 2 То трговиште са његових 50 стасова са парикима и виноградима припада Хлландару, њих цар добро вна, као год и велике градове Бер и Ојер.

За то се Марко одлучио да своја проучавања почне ca градовима у северној Орбији. Ту се градом звала не само тврдиња или замак него и свака варош. Станов“ ник града звао се грађанин ва разлику од сељака који се

381