Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

дигнута два мања реда, управо замци ПРЕ И Приљепац.

Марко окрете коња право на Приљепац и опави да поред све раштрканости обојих подграђа беше извеснога групирања међу кућама, око појединих рударских окана.

Марко се упути највећој групи кућа, и пред најугледнијом од њих заустави коња да се нагледа једне лепе сцене пред кућом.

На једном ониском троношцу у сред па таде која је била пред кућом седи крупан човек риђе косе п браде и гледа некуда далеко потонуо у некакве тешке мисли. На њему беше кожно рударско одело, на много места закрпљено, на глави кожна капа која му је покривала и потиљак, а преко троношца висила му је кецеља кожна наопако опасана, у место спреда како ковачи носе, повади за седење у влажним поткопима. На десном колену седело му је једно мушкарче од пет година, а на левом једна девојчица мало старија. Деца беху обучена само у кошуљице од грубога платна, али беху једра и здрава судећи по голим ручицама и ножицама, а пуначка лица беху бела пи румена.

Иза те групе оца и деце стајала је млада висока жена, прномањаста у оделу сељачком призренске око“ лине, и држала је у једној руди чекић рударев а у дру-с гој кајишеве од једне кожне торбе која беше добро набрекла. Њено лице беше лепушкасто обасјано срећом; јер уживаше гледајући како се деца умиљавају око оца.

Куда ћеш папа 2 За што епет идеш2— питаше мушкарчић грлећи оца.

— Како то глупо питаш — говорила је девојчица. — Папа иде у светога краља куда иде сваки дан. Јел папа 2 — и она је својим ручидама гурала дугачке витице свог оца под кожно покривало на његовом потиљку

Али папа не одговори ништа. Његове плаве очи гледаху нетремпце некуда далеко. Мајка виде да деда сметају оду па их стаде миловати по њиховој смеђој косици и наговарати да сиђу с очевога крила.

Сад ес рудар трже као ива сна, шжкљуби децу тако силно као да-их небо више видети, спусти их на земљу;

884