Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

—____- Баш п да имам тога права — рече Марко не бих се никада нањ позивао.

— Када те је добра срећа моја вауставила пред мојом кућом, моја жена и ја молимо те да свратиш к нама да о нама поделиш што је Бог дао и да одмориш свога коња, а кад си се из далека потрудио да видим наше руднике, моћи ћу ти ја бар један показати, јер ја сам први мајстор у окну светога краља, које је енонде | — п Фридрих показа руком једну дашчару која беше ва свим близу.

_Рударева жена приђе Марку те му целива руку па онда узевши његовог коња за узду смерно рече:

— Добро нам дошао, витеже ! Сјаши да одведем твога коња у шталу, док те мој муж одведе у кућу !

— Хвала вам добри људи — рече Марко па сјаха. — Али коња ћу ја сам одвести, само да се поздравим са вашом слатком дечицом — M OH диже деду једно ва цругим те их ижљуби. — Је ли, бато, хоћеш мало да појашеш живога коља 2 А ти девојчице 2 Хоћеш ти 2

Девојчица се сакри у вукњу своје мајке, а мушкарац пружи обе ручице Марку и сав блажен рече :

— Хоћу чико ! Дигни ме !

Марко намести малишана у своје седло па рече:

— Ти си јунак, видео вам ја то одмах; тако. Ухвати се обема рукама ва ову јабуку, а ја ћу да ти водим коња. Тако, by |

Рудар и његова снаша гледају шта Марко ради па се погледају погледом који бев речи казиваше „Ко воле малу децу, то је добар човек“.

Снаша пође са ћеркицом напрец да покаже пут до штале, Марко води коња, а Фридрих иде поред њега да прихвати свога синчића, ако би склизнуо са седла, јер ол беше изван себе од радости што јаше истинекога коња.

— Ти си — рече Марко ув пут Фрпдриху — био пошао да рад, а ја те зауставих. То ми није право.

— Имам ја цео час времена до моје чреде. Ја сам данас хтео раније да пођем што сам хтео нешто да Ha»

936