Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

NI i

ı fr.

pi и

знам за наше царство, које се простире од овога сињега мора јадранског до мора јегејског, и за то вас господо вијећници и умољеници поздрављам језиком, којим су говорили вви наши стари, коме су нас училе наше и ваше мајке, п којим ће говорити п најдаља наша покољења, докле траје света и века. Царица краљ и ја примили смо љубазни позив наше браће Дубровчана да дођемо у наш драги и велики. Дуброве ник, да се што боље известимо о свима вашим потребама, нарочито после дрне смрти куге, која је п вама много народа подавила, да вам помогнемо колико више могнемо и да још боље учврстимо братске веве, које нас спајају, и које ће нас везивати крова све векове 17

Господа од великог и малог већа чуше први пут у животу двакве речи, које им отворише читав нов хоривонат за будућност. Још силније електризоваше ове царске речи масу народну, која беше збијена иза службених представника градских и као какав ураган проломише се усклици „Живео наш цар ! Живела наша царица! Живео млади краљ !""

Док су ови усклиди хорили од Пила до Плоча и до табора православних жупљана и по градској луци, дотле кнез Барбариго беше пребледео па пришану једономе пријатељу до себе:

— До врага! Ми смо га звали у посету не би ли измамили од њега жупеске винограде жрњовничке, а он ни мање ни више него на првом кораку прокламова анексију Дубровника! —

— Цамет у главу Комес ди Рагуза — одговори му пријатељ такође шапатом, — иначе оде до ђавола млетачки протекторат над Дубровником !

Кнев похита да се извини што не вна довољно скјавонског језика да би се могао њима OD UA у тако свечаној прилици .

Цар се насмеја па му само рече:

— Ila ето, кнеже, ви ва час проговористе српски, што ме ни мало не изненађује, јер су се ваши стари ввали Барбарић !

561