Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Од прилике овако: Доле би, као грм из кога су никли сви Немањићи, насликао Стевана Немању, са светитељским ореолом око главе, као Св. Симеуна, и са раширеним рукама којима благосиља. Десно и лево од њега били би насликани његови синови: (Св. Сава са дугачком брадом а Белав, као што је и био, и Стеван првовенчани у краљевском оделу. У тој врсти биле би мање слике Немањиног вина Вукана и Вукановог сина Стевана, као и слике синова првовенчанога : краља Радослава, краља Владислава и архијепископа Саве П. ова тројица сви брадати као што су и били. У другој врсти над њима замишљам злике краља Уроша Il. Уроша П., са њиховим белим брадама, које се свршаваху ва два врха, и краља Драгутина у црној калуђерској ризи. Поред Драгутина замишљам мање слике његових зинова, брадатог ·Владислава и голобрадог Урошића. Са стране Уроша П. пошле би слике његових ћерака, несуђене царице и Бранче.

— За једну внам... Она је имала да се уда за Карла од Валоа, али за Бранчу сада први пут чујем...

— И ја зам ва њу савнао тек из једне минијатуре у једној црквеној књиви, писаној џ украшеној сликама у Хиландару.

— Добро, фра Вите. Казуј даље.

— Над овом врстом метнуо бих с десна краља Уроша Ш., а среди твога светдог мужа у царском орнату, а лево твога сина Уроша са краљевском круном на глави,

јер он Бе се сигурно на Васкрс прогласити вљ.младога краља.

— Ако Бог да — рече Царица.

= Е онца можемо младоме краљу метнути у руку и једап свитак пергамента, хрисбвуљу 0 дужностима, које ће Цар одредити младоме краљу. Највад горе у лишћу на крајњим изданцима из Немањиног грма дошле би лике Царевог брата Силише, и његових сестара Ду» шице и Теодоре,

95