Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Ах, ови бу. стубови лепи — рече Царица; па стаде

пред једним вратима, на којима с обе стране беху сту-

бови са коринћанским капителима, обавијени виновом ловом од мермера — врло уметнички израђено !

— Сва троја врата, на која се удави у цркву, имају в десна и дева по један стуб са коринћанским надетолпијама, само једни су четвртасти, други округли, а трећи осмоуглаони.

— Ниви хтео да вамараш око једнообравношћу 2 Врло лепо. :

— А сад, Величанство; да уђемо у препрату. Као _ што видиш, она је такође пространа. Таван над њом има 50 стопа у дужину и 40 стопа у ширину, ва то сам га подупро са четири осмоуглаона стуба од мермера.

— Ма како си тим стубовима окитио и подножја и надстолпијар -

— То су обични неимарски украси од лавовеких, курјачијих, овновских глава и орлова.

— Господе, како је видно у овој цркви | Читаво море светлости продире у њу.

— То сам нарочито хтео. За то сам и направио по два провора један до другог, растављене само мермерним окићеним стубом.

— Џа краљев престо од мермера; као да је од сребра изрецкан. Биће достојан и ва цара!

Сад фра Вите стаде покавивати фреске, којима беше искићена унутрашњост храма, п које су се до данашњег дана сачувале.

Најзад дођоше до једног вида бев слика.

— Овде, мислим, светла круно, да дадем исписати Немањин грм, ва свима његовим снажним гранама до најнежнијих ивданака.

— И дивно си му место изабрао, фра Вите, јер ће га обасјавати толико светлости, колико је он заслужио ва свој род и ва веру православну !_

У том тренутку вачу ве у манастирском дворишту клепало.