Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

_ оградом са малим стубовима. Провори су били des _ твртасти или на лук, али је било и малих провора с ушима, које су се у Дубровнику звала „грбавице“. На про. ворима-су били дрвени капци, који су се могли затворити, али стакла још није било на прозорима. Због тескобе по улицама, саобраћај између појединих кућа олакшаваку подземни васведени ходници, клобучине. „У мраку тих клобучина, вели један писац, Одипранала св п дању и ноћу многа сцена љубави и мржње“.

> Кефалија скопски знао је, да је у Дубровнику власт наредила још 1321. да се скину нужници са лица појединих кућа, и да се за њих ископају рупе под земљом „да нечистоћа не тече улицама“; внао је да су 1380. Млетци почели да калдрмишу оно мало својих улица каменом, па је и он покушао да те „реформе“ изведе у Скопљу, али није успео са том „грдном новином“, а не би

- му много ни помогло, јер ми и данас внамо, колико може бити блата на балканским калдрмама“.

Али ових дана, 0 којима причамо, није се ништа видело од блата и нечистоће по скопским улицама, јер оре беху покривене огромним мазама радовналога света. Оне су се шарениле најравличнијим оделом гостију из свију покрајина Душанове државе.

„Мали људи“, дакле они, који нису били ни мала властела, беху обучени као и данас вуненим тканинама домаће израде, имали су одело оц белог или сурог сукна од плаве раше и од црне мрчине за огртаче или од мо“ дрине, за женске хаљине. — Било је огртача и од једне тканине дебеле као ћебе. То беху склавине, а било их је разних: моровлашких, влашких, грчких и угарских. Сељаци ив приморја носили зу сасвим бело одело, напрољив стражари, који су чували друм између Вардара и Струмице, беху сазвим у црно обучени, као што сви данас носе људи у источној Македонији.

ж Тек 1409. до 1418. почели бу у Млетцима ватварати свиње, кад је сваки стекао право да ухвати и задржи себи свињу која шврља по улицама.

62 2