Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

На глави пмађаху капуч од црне, модре и црвене чохе, црну поповеку капу, бирету, клобук или ваљаницу, капе од чохе и свиле разне величине. Било је пл крутих шешира од вуне, чохе и камиље длаке, и то било их равних облика: српеких, арбанашких, угарских (са златним гајтанима) и татарских, а било их је и дугачких. Једном је некакав насилник узаптио 500 ових дугачких шешира једном дубровачком трговцу, који их је новио у Ново Брдо. Било је и малих капица, сличних данашњим дрногорским капицама. Калпак је по свој прилици био војничка капа.

Жене су носиле преко дугачких везом птшараних кошуља сукњу иди гуњ од модре или беде, ређе од суре или црвене тканине; на рукавима и на грудима сребрна и златна пуцад. Женска хаљина од свиле звала се „ерпскога кроја“. Девојке, жене, удовице, властелинке пи грађанке разликовале су се по капи. Најпростија беше марама ва главу или копрена: убрус, покривача, од платна пли свиле, кадшто извевена. За тим капа, често свилом постављена, па онда космача рутава од вуне, најзад куплича од чохе, бисером окићена. Једна сорта огдавја изгледала је као рог. У Дубровнику је био обичај да новица (млада невезта),; кад пође у кућу свог младожење, носи на глави рог или рогове. У Сребрници су до скора скене носиле рог од сушеног дана, покривен марамом. Из тога рога биће да се доцније развио хондељ удатих жена и данашња наша конђа.

Да ли ву ти девојачки рогови били за одбрану не виности, и да ди је од њих постала доднија рога за не» пријатеље девојаштва, који су сувише волели „дјево растленије“, не усуђујемо се прееудити.

Обичан женеки украс ва врат беше данад п о њему обешен кретић. Приморке су још новиде у руци краљеш (бројанице) од корала или од сребра, и на њему кретић — у осталом и кнезови и владари у пуној ратној опреми увек су носили о врату какав крет. -

ПШретење су носили и људи и жене. Оно је било од бакра, сребра, влата, кадшто украшено бисером и

64