Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

валавајући тешке ране, нападају на женскиње у неосветљенсме граду . -. - Š

— Е бар тамо немају нужде да нападају на поштене женскиње, јер бару Дубровнику на једном вису старога града имате „замчић“, којим управља „игуманија лепих грешница“ .-..

Један Солуњанин, који је слушао овај разговор, окрете се оном Приморцу па му само рече на грчком језику: i

— Иу нас беху се хрхонти толико овилили као што бу на приморју ватем приграбили сву власт, и све капитале — али ми их збацисмо, па узесмо сву власт у своје руке. Данас смо ми господари у Солуну.

— Шта каже, шта каже овај Грк 2 — Ко вна грчки нека нам преведе његове речи —- повикаше људи.

Један себар, који је знао грчки, и који је врло пежљиво слушао што Солуњанин рече, преведе то на врпски. |

— Зар MO:e TO OH"T ? — повикаше опет неки. Та како сте ви то урадили р

Солунски вилот само се осврте па рече:

— Овде има пуно при»тава, овде не могу говорити. Ко хоће да научи како се то ради, нека ме потражи после крунисања код Стањанина Мавра.

После ових речи Зилот шмугну у гомилу, да на другом месту баци демократско семе.

Онај себар што је преводио хтеде одмах да пође за њим, али га други вауставише док им није превео и последње речи, па га тек онда пузтише и он отрча у правцу у коме је Солуњанци отишао.

Они који осташе нису имали каде да наставе свој разговор, јер се с другог краја улице вачуше уввици.

— Многа лета Кневу Припцу ! Многа sema дубровачким поклизарима !

Види се да је Велики Иоготет до краја своје службе Рршио ову врло савесно, кад је лично ивашао изван града да дочека дубровачке локлисаре, које је република послала да увелича свечаност Душановог кру“ нисања ва Цара. Она је то поклисарство сјајно опремила.

e?”

No 3 _ __JL