Cvijićeva knjiga

СЕОБЕ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ У НАШЕМ НАРОДУ 31

на планине и висоравни; ту су имали катуне које претварају у села; упоредо с тим се пењу катуни и зона сточарских кретања; постају нови катуни на већим висинама. Том кретању на више постављена је природна граница, и оно мора застати. Од тога момента настаје исељавање. Кад се становништво исељавањем разреди, онда се они са висина враћају у ниже земљиште. Затим се горњи процес понавља. То се може корак по корак пратити у црногорским и херцеговачким планинама. Услед овакве пренасељености они су се стално исељавали у Шумадију и друге земље.

Док је овако у нормалним годинама, услови за исељавање се појачавају услед климских колебања, када наступају неродне године. Као што је познато, услед климских се колебања смењују серије влажних и хладних година са серијама сувих и топлих.

Нигде сушне године нису тако неродне као у карсним областима динарске системе. Кише не учине земљу онолико влажном као у другим крајевима, јер вода брзо отече у дубине кроз пукотине и подземне канале. Реке, где их има, пресуше а и многи извори; управо у пределима дубокога карста јаки извори се преко лета одрже поглавито у нивоу мора или под морем. Због тога не може бити ни наводњавања, јер би ради тога требало дизати воду на велику висину. Вегетација се осуши и сагори. Нема ни воде ни паше, остану и без зимске пиће за стоку. Карсне земље као Црна Гора, већи део Херцеговине, Западна Босна, Далмација, тршћанска околина и већи део Истре осете, дакле, неродну годину у много већим размерама него друге балканске области. Ако наступи серија таквих година, онда се због глади мора исељавати огроман број становништва.

Кад наступи серија хладних година, она се осети нарочито у високим областима по томе, што је скраћено време у коме усеви сазревају. Оно је и иначе једва довољно и треба незнатно снижена температура па да се скрати испод потребног минимума и да наступи оскудица или и глад. У целој

5%