Cvijićeva knjiga

54. ЈОВАН ЦВИЈИЋ

део Босне, сва Херцеговина, Црна Гора и Далмација и Новопазарски Санџак).

Последњим, економским концепцијама, које сам само додирнуо, материјална култура се интимно веже за духовну цивилизацију; у ту врсту спадају даље: изналазачки таленат и смисао великих размера за организацију послова и предузећа. Те врсте концепција и послова спадају дакле по својој суштини у духовну цивилизацију.

Развитак самосталне јужнословенске цивилизације биће знатно олакшан и дубљи, ако нађемо интимне контакте са већом сродном средином, са словенством. Треба у извесним правцима црпсти из општег словенског духа и словенске цивилизације. Живим контактом постигло би се можда и то да се изгладе извесне претераности и рђава скретања, која се у већој или мањој мери виде код сваког јужнословенског племена и код осталих словенских народа.

Ради тога, много више него досада, ваља радити на узајамном упознавању које је међу Словенима на најнижој скали, на последњем прагу степеница. Позната су средства којима се до тога долази.

Треба се често састајати и организовати колаборацију научних и хуманих институција и публициста. И једноме и другоме дати стварну садржину и од сваке измене мисли извући корист и практичне радне резултате, не остати на формалностима и церемонијама.

Као што је поменуто, то ће сада много лакше ићи, јер имамо своје самосталне државе, те се неће сваки такав заједнички рад сматрати као велеиздаја.

Даље, досада смо имали једну знатну тешкоћу: многи словенски језици, који се један од другога толико разликују да је споразумевање отежано. То ће у многоме остати тешкоћа за старије генерације. Али код млађих се генерација та препрека своди на минимум. Најпре услед тога што су додири постали много чешћи и што се интелектуалци словенских