Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 44.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 3.

задржати у ваздуху, него ће паети на земл.у. Ми л,уди стојимо, ходнмо, лежимо на земљи, стока и звјерови тако исто; вароши, села, дрвље, вода, истим начином држе се на земл.и. Птица премда лети по ваздуху, али не задуго; полети, полети, ■— и падне или на дрво, или на стијену, или на земл>у. На чем се држи земља? Ни на чем; — о ничему си о б ј е с и о земљу пове љенијем т в о ј и м, каже једна црквена пјесма. Како се један таки непокретни терет може држати сам собом? Не може; ви ћете се лако досјетити, да ју држи нека велика сила. Чија сила? Ничије друге силе ви ту ш ћете наћи, осим свемогуће силе Божије. Бог сле држи, све покреће, свим управла. Таким начином ви сте још прочптали у књпзи свпјета једно велико слово о Богу, да је о н сведржител,. Но зашто да оптерећавамо слух п разум, тако велигсим теретом као што је земља. Погледај и на ситне ствари разумно, — и оне све казаће вам, као књига о' Господу Богу сведриштел.у. Видшн на примјер зелену травку, лијеп цвијетак, — приђи, зампсли се и запитај : ко га је тако уресио, наредио, украсио? Он ће ти казати: Отац небесни. Бидиш птице, које лете по ваздуху, ходе по земл,и; оне саме нпти сију, нити жњу, ни еабирају у житнпце, па при свем том опет су сите и задовол,не. Запитај: ко пх храни? Отац небесни — казаће ти оне. Може бпти ти ћеш помислити: да птице једу наш зем .1 ,одјелеки хљеб. Но одкуда је узет наш хљеб, по чијој је вољи и заповијести израстао ? Када ти бациш сјемена у земл,у знаш ли да ће она на сигурно изаћи, нарасги и сазрети? Незнаш, већ говориш само, када сијеш: дај Боже да роди. И заиста Отац небесни учини по Његовој великој милости, те оно п роди, само кад га ми, као добри и послушни синови молимо. Невидиш ли сада да је Бог не само творац, сведржител,, већ и Отац. И заиста, Он је премилоетиви Отац, преблаги и свемогући. I. Он је Отац јединородног Сина свога, Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. II. Он је Отац свега, што живи, расте и осјећа; јер Он даје свему живот, све чува, храни и одијева. III. Он је Отац и благодјетел, свима људима, — не само добрим, него и рђавим, не само вјерним, но и невјерним; јер он заповиједа сунцу своме да грвје и сије п на добре и на зле, и на праведне и неправедне. IV. Он је особпто Отац свијету православном, добрим и истинитим Хришћанима, који иду у св. цркву Његову, који свете заповједи Његове усрдно нспуњавају, и у свему, како Њега, тако и Његову св. цркву слушају.

Отче: тако исто и Хришћани иг љубави називају Бога Оцем, и вичу му: „Авва отче" (Римл,. 8, 15. Галат. 4, 6.) — т. ј. Родитељу, оче наш! Сад виднте, драги слушаоци, да може сваки човјек читати велику књигу Божију; видите и то, да мп, и ако смо мало читали и учили, опет смо много прочитали ријечи и много сазнали истина важних, великпх и светнх! Да би бол.е упамтили, повторимо још један пут то, што смо данас по милости Божијој, прчитали и сазнали из велике књиге свијета Божијег. I. Просто читање: одкуда све то, што је на свијету? показало нам је на Бога; н ми смо сазнали, да ако има на свијету ствари, ако има свпјета, то без сумње има и Бог. II. Просто мишљење, о томе, да је само тамо добро, ђе свпјем управља један, а ђе суде и раде многи, тамо нема ни поретка ни мира, научило нас је, да неао год што је у царству један цар, исто је тако и у цијелом свијету Господ и Бог један. III. Прости и обнчни поглед на засијано пол,е —- њиву, на цвјетајућп сад — врт, на лијепу кућу, — од којих је свако ма ко направио, — довео нас је томе, да је и свијет, овај нспсказано велики дом Божији, створио Бог, и по томе да је Бог и Створител,. IV. Прости разговор о томе да земл,а будући неизмјерно тешка, не може се сама собом држати на ничему, а међу тим држп се, тај разговор објаснио нам је, да и земљу и сунце и све небо може један Бог држати, и по томе да је Бог Сведржитељ. V. Најпосље травка, која расте по ливадама, птица, која лети по небесном ваздуху, казали су нам да их храни и одијева Отац небесни, и по томе, да је Господ Бог и Милостиви Отац. Дакле, у књизи природе, или у књизи Божијег свијета, ми смо прочитали оно исто, што се чита у обичним кљнгама, које су од хартије и мастила, т. ј. прочитали смо почетак, или први члан Символа вјере: пВјерују вЈ јединаго Бога Ошца вседржитеља , Творца небу и земли, видимим же всјем и невидимим". Исто, тако, у тој књизи можемо прочитати и прву запов]'ед Божију: „Аз јесм Гоеаод Бог твој, да не будут тебје бози ини развје мене". Учите се, драги слушаоци, приљежно и усрдно: не будите неразумни као мала дјеца; гледајте на сваку ствар као на ријеч и поуку о Господу Богу нашему; читајте велим — велику књигу свијета Божијег, или књигу природе, која је наппсана самим Богом, о самом себи: видите ли да ју може свако читати.