Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 3.

род и добитак у пољу, да на р'пе слаже своје богаство. Тако моли Бога човјек, који је страстима предан, желећи, да му нова година донесе забаве, игре н весеља, да може блудно и раскошно живљети. Тако и томе нодобно желе сви л.уди, који у свијету живе; и ти л.уди могли би много прегорјети и дати т. ј., кад би само њихове жеље могле саслушане бити. Тако велим мисле и питају једни; али има л.уди, код којих се рађају боље и корисније жел,е о новој години. Тако, једни моле Бога, да им објави, колико ће још живлети на земљи, да би живот свој поправитп могли. Другп оиет, видећи јаде и незгоде на земл>и, моле Бога, да их час прије опрости овога краткога живота, те да дођу у вјечни и бол.и живот — царство небесно. Све су то разне лошије и красније жеље и умишљаји; али Бог то ни једнима показати не ће. Сами свети на небу, који Богу толико својим животом угодише, који свагда код престола Његова стоје и служе га, не знају шта ће се у напријед догоднти; јер то Отац положи Ћ во својеј власти". Но кажнте ми браћо, да је Бог дао човјеку све напријед знатн, шта би било од њега. На прпмјер, ако је неко сретан, па би знао да га каква несрећа чека; та не би ли тај почео још то више трошити и раскошно живл ети, те би тијем сам себи прије смрт проузроковао? Н1то нам је час смрти, а тако исто и страшнп суд божији неизвјестан, то је зато, да на опрезу живимо, да се на све сјећамо и за учињена недјела кајемо. И ако је општи Творац наш то све од нае сакрио; али ипак има нешто, што ми баш по Бзеговој одредби можемо знати. — Тако, Бог нам је открио, да овај живот није вјечан, да се срећа и несрећа мнјењају, да нам свима треба једном умријети, да смо дужни радити за себе, а и за ближње наше; да је тешко оној души, која зла и пакости чини; а на протпв да је слава и част свакоме, који добро твори, и тако дал.е. Из свега довде реченога учимо се, да не треба сувише старати се за будућност нашу; да не испитујемо за оно, што је од нас затајено; да не употребљавамо којекакве чаролије, врачања, писања, гатке и отварања, јер су то сујевјерија, од којих користи нема, а тајну будућности једини Бог проникнути и знати може. Уг данашњи говор, придодаћу још и ово: за нашу срећу, живот и опстанак, пријека је браћо потреба, да се млађи изучавају, јер не научен човјек не ће вал>да ни за какав рад способан бити, а науком све се постићи може. У име тога, нас двојица овдашњих учител>а сагласили смо се, да се у овом мјесту отвори

од сада тако звана: „Недјелна школа", у коју ће приступа имати и стари и млади. Сваке нодјел.е и празника шал,ите дјецу, особито занатлијску, те ће се по један до два сахата у школи учити: читати, писати и рачунати. Ријеч, коју је покренуо г. П. Балтић, да се у вашему мјесту српска читаоница оснује: то исто и ја тврдим и кажем, да ће иста од велике користи бити свима без разлике. Многи, који је већ научио што-год читати, сам ће ту долазити и још више упражњавати се; али и онај, који ништа учио није, слуша ће од онога који зна, те ће и тај себе науком богатити. То је браћо ствар велика, и ми треба, да непожалимо у сврху тога придарити по могућности колико који више може. Жнтел.и овдашње варошице нијесу Бог зна како богати, те да благајна читаоничка одмах напуњена буде; но постепено напредовати може, јер ће и други паметни л.уди припомоћи, који л,убе науку. Један одређен од чланова ове нове читаонице, поче ће сабирати добровол.не прилоге, а ви браћо учините по доброти вашој, колико који више може. Ви се за такво нешто кајати не ћете и, тек доцније моћи ћете увидити, колику корист носи читаоница једном мјесту. Из сакупл.ених нозаца, добавл.аће се полезне књиге и листови, из којих ће се лахко дознавати, како научћи и културни л.уди живе, како у трговини, занатима и још многом које-чему напредују или назадују, и у опште, који је народ сретнији у разним мјестима и у разноликим околностима, па ћемо и ми на многе угледати се моћи. На против, дочућемо и за такве примјере и случајеве, из којих ћемо увједити, да л.уди мјестимице пропадају, те ћемо и то на своју корист знати обратити и од зла клонити се. Кад не жалимо нашег имања на ствари убитачне и шкодљиве потрошити на пр. на: ракију, духан, картање и т. д. не пожалимо ни ту; јер ово нас и материјално и тјелесно убија, а оно друго снажп, подиже и сваку нам срећу доноси. Благодаримо Богу, а останимо и на вијекове захвални и аустро-угарској влади, да смо доживљели ове слободне дане, у којима сами себи срећу ковати можемо. Покажимо се достојнн слободе, коју смо скоро стекли! Памтимо да је ово деветнаести изображени вијек! Ти пак вишњи Творче, који си оставио времена и л.ета у твојој власти, управи како знаш, било срећом или несрећом, животом или смрћу, тугом или радошћу, ово-земно кратко наше живљење, да би нам био пут, који води у славно Твоје царство. Амин. С. ДавидовиЋ, свештеник.