Dabro-bosanski Istočnik

Ст Р- 108- Д.-Б. ИСТОЧНИК. Б р. 7. Бугарин Димитрије рече ми, да он добро лом војском опет неможе ништа учинити против познава Абисинију, њиову нрестолницу и лично неколико нута веће војеке, па и одважнијех убоцара Јована. Кад је тако, ја га занитам: шта јица." (Хвалио их је некада и велики Алексанвам се чини, оће ли се Абиеинци моКи одуири- дер). А имаду ли орл - жја и муниције? „Свега јети овој снреми и навали талијанској? „оће", тога наћи ће се у њих, а и вјештих иријатељодговори ми с поуздањем. „Талијани могу обрати ских вођа, који гамо умједну промаћи иод браоно исто срамотно зеље као и лани, и што иду дама и у другим мисионерским мантнјама . . . .! даље унутра за њихје све опасније. Италији не- У колико самјош примјетио, Арани су с не нодноси матернјално нрекрцавати многу војску милијем оком и озбиљном шутњом иратпли нролаз у Абисинију, јер је сваки војник врло много ко- те лађе, што је знак да су њиове симнатнје на ш га, као нгго је и за нролаз само оне једне лађе страни Абисинаца. кроз Суец нлатила преко хиљаду лира; а с ма- (НаставиКе се.)

Нешто о елободном зидарству. Од Драгомира В. Остојића богослова IV. године у Рел.еиу. (Свршетак.)

Ложама слободних зидара у источном дјелу Аустро-Угареке монархије дала је влада слободу. Основ великој ложи у Угарској у Исштхт, која носи више карактер нолитички а која идс највише против ултрамонтанства, положен је године 1X70. Маеонству у Бразилији једна од најглавнијих задаћа јест: борба са римокато.тичком црквом Неке ложе у Немачкој и Француској невјерују ни у „великог зидара васељене". Одношај њихов нрема хришћанској цркви јеет ненријатељски. Многе ложе особито у Француској, Бе.тгији и Италији, ношље ватиканскот сабора (држаног 1869.—70. године, на коме је непогрешивост папска ироглашена), иду највише прогив ианства, што се јасно види из ових ријсчи једног великог мајстора: Пана заслијепљен властољуб- ј љем нриннсао је себи божија својства за то, да ] би могао есби све нокорити, да бп могао владати : над сваким живим створом. Све масонске ложе ] дужне су се наоружати нротнв тога нечувеног насиља" и т. д. Неке .тоже у Француској и Белгији из мрзости према римској цркви, забрањују члановима братства да зову свештеника да им крсти дјетс, да благослови брак пред олтарем, да долази умрлом и да га се додирује и т. д. У средњем вјеку миога друштва као Језуиге, Шоти, темплари, алхемисте и др. нокушавали су да слободно зидарство на евоју цијељ употребе; да његов прави смјер измјенс п други му даду. Отуда се појавише многе зађевице, а друштво доби много и јавннх и тајних непријатеља. У тако — за зидарство оиасном — времену; у времену, кад је могло и душу своју испуститн у чељустима разних друштава, изађе на евијет 24. Јуна 1535. године и тако звана „келнска спомен ица", која је нма.та цијељ да масонство представи као ред, орден богословско ритерски, којнм управља једаи мајстор са иресвјетлим натријархом; али основним ис-

траживањем Клоса, Швечкеја и тр. јаено се увиђе лажност ове споменице. Тек нанредњачке мнсли XVIII. стољећа узднгоше братство на ње гову нрвашњу простоту и тако га сачува до коначне иропасти. Године 1783. у Франкфурту на Мајни сјединише се међу собом еклектици (којн између впше предмета изаберу онај, који је најбољи). Они намислише да друштву новрате његову иређашњу задаћу; да угуше неслогу и гложење; мсђу грађанима; да усноставе само три друштвсиа степена савршенства; да братство еманцинирају од другнх друштава п да од њега уклоне разне митосе п мистиФикације, које му ирнписпваше иарод. — Тако се друштво ослободи својих непријатеља, сачува своју част и пређашњу задаћу. И тек ношље овог времена могаше се оно надати на бо.т»у будућноет; могаше се ширити на све стране по цијелом свијету н но свима земљама, и могаше се унутрашње ј уређивати и усавршавати. — Својим историчним I снисима Ф. Л. Шведер, Шнајдер и Ведекинд; евојим дубоким философским схваћањем Феслер, Фихте а особито Краузе изазваше нову зору у животу зидарских ложа. Рад слободног зидарства јест двострук: видљиви (спољашни) и невидљиви (духовии). : Бидљиви знак састоји се у дјељењу милостиње сиромасима и невољнима; у љубави ирема људству; у иодизању добротвориих завода и школа, које ће упливисати на народно школовање и образовање. Духовни или невидљиви рад еа стоји се у просвјећењу ума; очеличењу карактера; унућивању на вјечите идеје истине, љеноте и доброте; у ширењу хуманости и у ое.тобођењу од сујсвјерја и предрасуда. Због тих слободоумтшх начела. римска црква и данас као и нрије гледа врло оштро за развићем сувременог масонства. Скоро у свакој енциклици наиа ономиње заиадне хришћане на зидарство; зидарсгву једном у гријех уиисује све данашње нападе на