Dabro-bosanski Istočnik

^О-БОСД ВсЈ{&

источник лист за црквено-просвјетне потребе српскоправ. свештенства у Босни и Херцеговини.

Бр. 7.

Излази двапут у мјесецу. — Цијена 3 Фор. годишње. Сарајево, 1. Априла 1889.

џ ЏI I 1: г

Год. га.

Влаговијести, Цвијети, Васкре.

Глас Анђелски кличе теби: — Пружајућ' ти бијели цвијет Невиност ће родит' Снаса, А да спасе грјешни свијет. * Цвијет на Цвијети, значи радост, Коју теби шаље Бог, Сина Свога теби шаље, Да избави роба свог.

Срби браћо! крај је патњи Са Васкрсом свано сад, „М и р и љубав нек се шири". Сведржитељ том је рад. * Небо — земља цјелива се, Измирења знак је тог, Љубите се, слажнте се! Лзуби ће вас драги Бог.

Бољарић.

Из црквеног права Пише Т. Алагић, проФ. 0 Б Р III. Насиље у опЋе. Како прави и истински брачни живот може бити само ондје, гдје влада апсолутна л,убав и потпуна преданост међу брачним лицима, то је веома потребно, да се зна. и чује, да женик и невјеста имају добру и слободну вољу узети се. Кад се хотимично квари слободна вол.а, ил' се потискује онамо, куда сама не ће и не тежи, зове се то онда насиље. С тога није правилан брак, кад се пристаје на њ из страха, приморањем и отмицом.

и црквене праксе. богословије на Рел»еву. АКУ. I. Лристајање ма брак из страха и приморањем. ПараграФ 55. а. опћ. гр. зак. каже: „Пристајање на брак нема важности, ако је изнуђено основаним страхом. Да ли је страх био основан, треба да се пресуди по величини и вјероватности опасности, по нарави особе, којој се пријети". Приморање не значи овдје, да неко употреби Физичку снагу у часу, кад се склапа брак, већ се разумије употреба средстава, која присил>авају момка ил' дјевојку, или њихове сроднике, да се брак закључи. Сад је све једно, ма од кога при-