Dabro-bosanski Istočnik

-550

^°' Б0СА # С % источник лист за црквено-проевјетне потребе српекоправ. евештенетва у Боени и Херцеговини.

Вр. 16.

Излази два .пут у мјесецу. — Цијена 3 Фор. годишње. Сарајево, 15. Августа 1889.

Год. III.

0 љубави пр 0 Како нам лпјепо света евакђелска наука н учитељ небесни кажу, да је добар и благ пастир стада Христова свакад гоТОВ ЖИВОТ СВ01 и душу своју положити, жртвовати за своје стадо! Ето, какви морају битн пастири; ето каквом и којом врдином треба да су напојени служитељи Вожији, чувари 1Беговог светог закона на зем-љи. — Па такви морамо и мп сви бити, ако хоћемо да праведно себе називамо вјерним посљедоваоцима Богочовјека Хрпста. — Пастири жртвују себе за обрану свога стада, а ми смо дужни жртвовати себе за другог, јер и св. Јован богослов не каже у залуд у I. посл. саборној : „Ми смо дужни подагати душе за браћу" (ПГ. 16.); дужнн смо да „воз/ткилгк др^гк дрбга." — Да, треба да жртвујемо за другог, јер оно ћемо и чувати, за што смо се готови жртвовати. Нико не може бити готов и спреман да се за ближњег жртвује ако га не л»уби. Ко осјећа л>убав према

ма ближњему. „Пастнрт* довркш дј>нј8 ском поллглп 1Г к зл окцк|". (Јов. X. 11.) ближњем, ко л>уби из свег срца ближњег као себе самог, тај ће док буде могао чувати и себе и ближњег, да не дођу у какву невољу, да не буду рђавим и тешким околностима притијешњени; а ако и поред свег чувања наиђе ближњи на путу живота земал>ског на трње и коров, стараће се прави хрпшћанин да ближњем ма у чему помогне у колико је душевно, тјелесно и материјално снажан. Жртва, коју смо положили на олтар спасења нашег ближњег, не ће пропасти ; ако њу и не добијемо натраг, али ћемо у замјену за њу прнмити достојну „мзду" не на земл>и, него горе, на небу — у вјечном царству славе Христа Исуса. —• Да, никад не ће погинути, него ће се нама повратити све, што потрошимо за корист, срећу и спасење душе ближњег. Каквпм сјеменом тежак засије землу, такво ће се и сачувати, јер ако оно у земл.и н иструие, опет израсте и донесе