Dabro-bosanski Istočnik

БОСАНСКО- $

Мјесечни духовни часопис за црквенопрос.вјетне потребе српско-православног свештенства.

ђИИИјИИ

Свеска П1. Сарајево, март 1890. Год. IV.

Власник: АЕМ. Консисторија. Уредник: Ђ. Петровић, свештеник.

Број 315. Окружница, Пречасном сржко-православном свештенству Дабро-босанске Епархије.

Нема ваљда на свијету свјесна човјека, који не же.ли и не тежи себи и својима боље осигурање и безбједније живовање прибавити. И одиста сваки човјек позван је и дужан тако чинити, да поштеним радом и разумном штедњом ујамчи себи и својем породу животни опстанак. Не иде ли за тијем — он је велики грјешпик и пред Богом и пред .вудима, ако не хаје, пусти и буде узрок, да му се кућа раскопа, огњиште угаси, и порода нестане. И народ то у ријечи : „р а д и као да ћеш сто година жив-

д а ћеш врло лијепо

обиљежава; па ипак у свијету свашта има и бива! Но да се занитамо : како у том погдеду наше свештенство стоји ? — што се нас много тиче ; јер јасно је, да образ и достојанство свештеничко, ни у чему

осуде ни пријекора трпити не смије. На жалост морамо одмах казати и признати, да с те стране није добро, јер пред очима нам је много и много прпмјера, како у данагпњем времену јадна сирочад по смрти многог свештеника, оставпш неосигурана и неопскрб.вена материјално, потуцајући се од немила до недрага, пропадају и губе се. А да ли баш мора бити то : да многа свештеничка породица, жена и дјеца његова, не буду, не остану обезбјеђена, него да по смрти његовој потпану немилој патњи и пропасти — грозној судбнни ! ? — Т а к о н е м о р а б и т и и а к о ј е с а д с в е ш т е н и ч к о с т а њ е т р аљ а в о, јер при свијем тешкоћама и оскудицама, сваки свештеник може се постарати, те колико толико осигурати опстанак своје породице, чају н само!

боме у песретном слу-

себе.