Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 230

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

благовремено. Због тога је ето потребно, да се предходно нспиташ, јеси ли ти довољно снажан, да ступнш у борбу са тим пскутењима. Ја ћу ти показати с-рество, којим ћеш пспитати чврстоћу своје воље. Једног врућег летшег дана предузми иу- , товаше; кад силе твоје ослабе, кад те жеђа почне морнти, дођи извору, умиј се водом, али не угасуј жеђи, него опет жедан отидн од оног извора, ади без кајања, него са увјерењем, да ће же!>а и сама утолити. Ако то учиниш тако, да се пошље не кајеш, то се онда можеш боритн са својим страстима и можеш одржати над њима побједу, Спне! У томе случају ирестојп човјеку ведико искушење, тим веће, што ' њега може смутити друго лице, које га својом неразумношћу може навести падању, ако се он не оддикује чврстом вољом и тврдим карактером. Тада тн предстојн да се бориш не само са собом, него и са такпм лицем, од кога ти може постати мирноћа и част лако друкчија. У осталом о томе ћу ти говорнтп кад постанеш мужем. Лзубезно моје чедо! У току живота бл"ду н таке окодности, које не завнсе од нас а које могу имати врло несретне пошљедпце. И на то мораш обратити ведику нажњу, не да би их сасвим од себе открио, то није у нашој власти, него ради тога, да бп оцнјенпо и испптао себе хоћеш ли их моћи понијети, да не ћеш осдабити п клонути под бременом њиховим. ИзмеЈју мдогих околностп јесте п оно, које свештеника може лако окружити а које учнни да буде од тада удовац свештеинк. Не дао Бог да.-ти то искусиш. Али прпје илн пошље оно се може догодити у животу твом. Жена је правн најнужнији п свагдањи друг. Она умирује мужа, задовол>ава његовим жељама, иаж-

љиво настојп да удали од њега све, шта бн га могдо обеспокојпти; она се заннма радовима, од којнх зависи чистоћа, ред и тачност у кући, и она тпме опрашта мужа од таквих послова, који се не слажу ( с њим; она је искрен друг његов, пред кнм он може бнти отворен, не бојећн се нздаје н иакости. — Догоди ли се пак, да свештеннка задесн та горка судбина, то су страдаша његова тужна и жалосна; прпје бпх поднио велике болове на ком дијелу мог тијела, него да искусим такву судбину. Тада свештеник промијени савршено другп начин живота; ннко не може довод>но удовољити његовим жељама и потребама; он изгуби вољу за свим; жпвот му буде нун хладноће н горчине. Не могу ти даље о том говорити, а не дао Бог, да те снађе таква судбина, која би п тебп загорчила дане живота. Постарај се, да беспристрасно нспитам своју душу и срце. Гледај, да дознаш, има ли у њој толико тврде н топле вјере, да бп могао без питања подносити то све. Треба да знаш, да ли можеш као побједнтељ изаћи поносно нз борбе са несретном судбином. Човек се може покорити околностима, али треба да не нзгуби осјећање п љубав ирема евојој вјери, да не губи наду на бољу будућност, а то п једно п друго врло су потребнн сваком а особито свештенику. Равнодушност, хладноћа, неосјећање и мртвидо душе нигда не -могу принијети човјеку користи ни у каквом дјелу, а тим више у дједу службе пастирске. Теби ће можда бнти чудно, за што се ја у овом проматрању не држим Светог Пнсма, зашто не наводим ријечи Св. Пнсма за нотврду истинитоети мојих разлагања; али упамти, ја у својим нисмима посматрам свештенпка човека а не као пастира којп је обдарен даровима Божије благо-