Dabro-bosanski Istočnik

Св. 9 ii 10

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 349

долазио у његову парохију Јаворане, те варао његове парохијане, да ће он својим молитвама, водицом и клетвом истријебити : гусјенице, кртине, дрве и т. д., и да је од неколицине парохијана за ово узео 7 Фор. Те да се не би оваково што год и у будуће догађало, ријешило је свештенство у овој сједницп, да се замоли конзисторија, да преко земал,ске владе а ова преко политичке власти поради, да се у будуће такав и томе подобан посгупак од стране римокатоличких жупника у нашем српско-православном народу не чини; дочпм ни један наш правоелавнп свештеник у овнм крајевима никаква чинодјејства међу римо-католицима обавио није, нити пак затражио, као што је то горепоменути фра Пво Кебо учинио; него је вазда своје чувао и бранио а ц туђе ношговао. XIII. У протоирезвитерашу Маглајском у евештаеничкој четвршој рсдовној сједници држаној 18. ■јуна 1890., иретресано је и ријешено: 1. и 2. Читане су окружнице високопречасне конзисторије од 23. октобра 1869. бр. 1835. и од 21. декембра такође 1889. број 2166., које је свештенетво са пуно пажње еаелушало и на знање узело, обећавшн, да ће се у својим пословима увијек тако управљатн, како ће то наредбама високопречасне конзиеторије сходно бити; 3. Читана је окружница Внсокопречасне конзисторије од 22. Фебруара 18 ( Ј-0 године број 315. и претресан нацрт правпла о Фонду за потпомагање удовица и сирочади свештеника српско-православне цркве у епархији Дабробоеанској. Сво евештенство саелушало је како окружницу, тако исто и читање „нацрта правила" о Фонду, те рекоше сви : „на нацрт правила немамо ништа примјетити, него га такав какав је потпунце усвајамо." У фонд обећаше за 10 година улагати по 10 Фор. на годпну, а тако исто уплаћивати доживотно по 5 Фор. годишње ови свештенпци: Симо Бјелајац, парох и надзирател. из Маглаја и Ристо Стакић, парох из Хрга. Не обећаше давати у фонд ни паре ови свештеници: Ђорђе Маријановић, парох из Перјечинс; Василије Катанић, парох из Ступара ; Ђорђе Протић, парох из Караџића; Павле Поповпћ, парох из Возуће ; Ј јсиф Поповић, парох из Раковице; Митар Поповић, парох из Боља-

нића ; Петар Поповић, парох из Бољанића, и Недељко СераФијановић, парох из Мичијевића. Поменути евештеници изговараху се, да не могу улоге у фонд давати из узрока, што су приходи из парохпја тако слаби, да се ни они сами еа својим породицама немогу издржаваги, а камо ли би на страну још што уплаћивати могли. 4. До сада се често пута дешавало, да по који свештеник, кад му се ко из туђе парохије ожени, па било то дјевојком или удовицом, никако нетражи извјешћа од надлежног јој пароха, због чега се трефљавало врло немили случајеви а на име : да је жена имала жива човјека, па опет у туђој парохији вјенчана за другога, као што је ту негђе скоро вјенчао поп Митар Поповић, парох из Бољанића, неку Дују, из Пакленице горње, а она имала још жпва човјека. Зато је препоручено најозбиљније од стране предсједника, да свештенство у будуће невјенчава никога, које из туђе парохије доведен, док недобије „пропратно иисмо" од дотичног пароха од куда је женска доведена, и док недобије нарочиту дозволу за вјенчање од свог протопре звитерског уреда. Свештенство је ово примило на знање и обећало, да ће се тако у будуће владати, те да би сс избјегли сви они путеви који тајну брака понижавају и омаловажавају. 5 Од стране предсједника савјетовано је свештеницима да држи још који повремени користан лист поред „Источника" н, пр. „Вјесник српске цркве" што излази у Биограду. Свештенпци на ову напомену сви оћуташе, само један реће: „Маните се ви господине тијех листова; нама треба орати и копати!" 6. Покупљен је новац од свештенства за записнике свештеничких сједница и за односне познве, од сваког по 86 новч. Додатак. Прва еједница свештенетва овог протопрезвитерата држана је 16. јануара 1889. годнне (број 194), на којој су присутни били сви свештеници. У овој сједници раеправљан је предмст о распореду н подјели парохија у цијелом протопрезвитерату; те закључак донегаени по овој етвари потписали су сви, који је послан конзисторији на увиђење.