Dabro-bosanski Istočnik

Св. 9 и 10

Б. X. ИСТОЧНИК

Стр. 355

6. Одређено би да сваки свештеник у својој парохији поради да се гробља сва заграде; 7. Пошто се налази по неких људи особито ио варошпма, који не долазе никад у цркву нити св. причешћу приступају, псују н управо багателишу вјеру и обредз црквене те тим и.друге кваре, то је одређено да се такијем л.удима у кућу не иде (ако се не поправе на опомену), те да такови ни у црквени одбор немогу изабрани бити. Да се за ову тачку умо.ш прсчасна конзисторија дч са посебном наредбом то одобрити и наредити нзволи, која би се (наредба) у цркви прочитати нмала; 8. Да ни један свештеник туђег парохијанина на исповјед не прима без дозволе свештеника коме дотични припада; 9. У случају замјене у парохији, кад је дотични свегптеник одсутан, болестан или каквим другим важним послом запријечен, да онај свештеник, који га замјењује има добити трећу пару, (ово је закључено због тога што до сад од конзисторнје нема о томе никакве посебне наредбе). XX. У иротоирезвитерату Прњаворском у свештиеничкој другој сједници држаној 10. марта 1890. год. рјешавано је и закључено: 1. Прочитане су конзисторалне наредбе од 25. Фебруара 1884. број 265; од 31. јануара 1885 број 186., од 15. марта 1888. број 380; од 7јула 1888 број 805; од 17. марта 1888, број 368; од 13. октобра 1888 број 1463. 2. Сваки свештеник имаде у својој парохији на по се у појединим селима драсати скуп, те народ посавјетовати и поучити, да гробља или мјеста ђе се масла обдрзкавају окрчи и очнсти, а гдје је могуће на тијем мјестима да се мале капелице подигну ; 3. Свештенпци имаду у прописаном одјелу (дугом, црном) у цркви чинодјејствовати, у сједницу долазити, политичкој власти или ком другом јавном уреду кад су позвани у првореченом одјелу ићи ; 4. Имаде се послије Васкрсенија завести да сваки свештеник преко године два или три пута дође у прњаворску цркву служити. Ради тога имаће протопрезвитерски уред оног свештеника, који је на реду позвати и одредити дан кад имаде слузкити. У случају болести или које друге запријеке, одређенога има ће исти извје-

стити протопрезвитерски уред, прије на три дана. У треКој редовној сједници овог тротоарезвитерата држаној 14. маја 1890. закључено је: 1. Да сви свештеници примају радо установу Фонда свештено удовничког и обвезују се бити чланови истога, осим свештеника Теше Модића, који није у стању; 2. Пошто је код нашег народа од неког времена узело мах: да се сродници крвни и духовнп хоће међусобно да изимају, те непитајући дотичног свештеника, доведу дјевојку, — то свештеници закључише да сваки у својој парохији што ск ^рије скуп дрзки и о томе парохијане посавјетују ; 3. Да се парохијанима препоручи на збору, да своје мртваце дубље закопавају; 4. Свештеници положнше новац за сједничке позиве; XXI. У протоЋрезвишсрату Сребреничком у другој редовној сједници држаној 1. маја 1890. рјешавано је и закључено : 1. Да се свештеничка глоба према допису конзисторијалном употрјеби на кирију куће канцеларијске, гдје се сједница и уред обдржава; 2. Пошто имају три разлике па и више у вршењу знамења т. ј. колико је свештеника толико разлика у вршењу тог обреда. Разлике су прво на знамењу општем, т. ј. кад се вода освећује за више дјеце кад се роде, те треба за омивање руку бабичиних, домаћих у кући и дјетета; друго посебно знамење, кад сељак каже: оче, попо, свети ми знамење. Попо изврши како је то у требнпку до стране 8. или до стране 3. или до стране 4. не пазећи при помињању на множину ни спол. Кад се почне крштење, говори при крштењу неке ријечи, које је на знамењу нз крштења позајмио те повторава. Дакле претресајући о том првом обреду требника пптања, види се да су неправилна по Форми, и ако је суштпна, којој се незна мјеста, те по том свештенство једногласно умољава за упуство од конзисторије, ради једнообразности и по правилу ; 3. Свештенство би радо прихватило установу Фонда свештеничких удовица и сирочади, али све донде неможе док се његово материјално стање не поболша. У оваком стању неможе, јер