Dabro-bosanski Istočnik
Стр. 358
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 9 и 10
Теодосије ПоиовиЛ да има у парохији Факовићима 4 невјенчана пара ; од којих је један човјек 5 пут довео а један оиет држи двије ни с' једном се вјенчао није. Наређсно је да сваки о идућој сједници има донијети писмо овоме уреду, зашто и због чега који парови нису вјенчани и из којега узрока. 12. Да се замоли овим путем високопречасна конзисторија, да би благоизвољела почекати нас с' претилатом II. полугодишта на Источник, јер је сад најнезгодније стање и доба новчано, па нема се, народ осиромашио, рад слаб те да би до идуће сједнице остало, што ће се онда сигурно иепунити.
Између осталога: Саво Дангић парох слапашнички зкали се на црквени кравички одбор, да пошто је исти (одбор) купио црквеннм новцима матрикуле пароху те цркве Стојану Поповићу да и њему као еФимеру те цркве купи матрикуле а неће, јер је у растојању од пароха Стојана Поповића те не може заједно писати — за то моли да би знао како може бити или ће собом купити. Димишрије БлажиИ пз Књића, пита да ли се може држати или обавитп денија осим цркве у кући кога парохијана (петохљебница) који би од парохијана желио а с благословом архијереја. Говорено му је да је најљетпе мјесто у цркви. Тим се завршп п закл>учи ПТ. р. сједнпца.
0
Један пошед на сједнице српско-нравос.лавног светтттенства требињског протопрезвитерата. Без збора нема договора; без друштава нема јунашшва." пређењу мале и необрађене књижевностп
Српско православно свештенство у Епархији Ерцеговачко-захумској, основа.1о је као што се види у „Босанско-Херцеговачком Источнику", свескаУ!. од ов. г. своје тромјесечне духовне редовне сједнице, а по потреби и ванредне сједнице, ради узајамног и братског споразума и конФерисања о многим питањима који се тичу: вјере, цркве и националности. Дакле да пази и бодрим оком стражи, да се узданица српско-православног рода не би отуђивала и пошла странпутицом; да пази да се очува наш лијепи хришћански морал; да пази да се у српске домове не уносе књиге написане туђом руком и туђим словом — кшиге, које су јеретичке или расколничке, — које би биле од штете по српски народ, вјеру и цркву; да пази да се иконе стила антиправославног у цркве и домове српске не уносе и не размножавају; да искорењује сујеверје (празновјерје); да се стара о подизању и о уна-
духовне — црквене књижевности — чега ради ће сваки свештеник морати нримати „Босанско-Херцеговачког Источник", једном рјечи : које ће на тим сједницама радити на корист, благостање, срећу и напредак народа нашег — српског народа; — да пгари у народу „лијепу вјеру ришћанску" и узвишени морал хришћански. Од колике су користи овакве сједнице, а особито у данашњем добу, када је „обор оборен, ограда дигнута, а вуцн са свих страна полећели, појурили на стадо", — мало је овде простора, да о томе можемо дубље и деталније говорити. Доста је да кажемо само ово : да је ово, заиста велико, богоугодно и племенито предузеће, које, као такво нашло је јаке моралне потпоре и код опште уваженог и љубљеног Архииастира Г. СераФима Перовића.