Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 364

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

ј епо било. Помиолих у себи: „Ама, не ћу те старче оставити, па ма обадвојица —- на путу изданули !" Ја пред њим, а он за мном, докотурасмо се некако — макар и доста жалосно до Буне, па хајд' одмах Васу Мисити у дућан. Попив ту 3—4 мученице, тако ми лијепе наше вјере ришћанске, на сву нашу муку заборависмс, Па још кад нам рече брат Васа, да ће и он с нама у манастир. е, ко онда сретнији, ко веселији од мене ! У 2 х / 2 сата по подне кренусмо сва тројица с Буне пут зелене Неретве, јер нам се требаше преко ње превести у чамцу, на мјесто, гдје је жељезничка постаја, па ћемо отален за */ 2 сата у жељезници к манастиру. Превезав се, дођосмо на постају, али не прође ни 20 часака, а жељезница зазвижда. Спртљасмо се у П1. класу, па одмах хајд', јер ту жељезница чека само један часак (минут). У З 1 /^ сата стигосмо на постају, која се од светога манастира налази до четврт сата удаљено, те изишав из жељезнице, пођосмо опет пут валовите Неретве и превезав Ј се прб ње на „цатари", одосмо у каву, која се код „цатаре" налази, те се ту мало одморисмо; каву и по 2 мученице пописмо, те једва у 5 сати кренусмо пјешице у манастир. Приближив се светоме манастиру. не знам, како се моји сапутници огјећаху, али ја бијах сав уздрман, а са мном овлада нека изванредна побожност и страхопоштовање прама тој нашој дивној српској светињи. У тај мах говорах весело ове ријечи : „Хвала ти Боже, кад се удостојих видјети давно жељену свету и славну задужбину племенитог Херцеговца Милорадовића; кад се удостојих видјети мјесто, гдје ми се кроз толика мутна • времена очува моја света вјера, народни обичаји, српска народност и славно име „Србин" ; кад се удостојих видЈети мјесто, гдје је некад наш заслужни и незаборављени митрополит Савва Косановић ђаковао, и гдје је уважена наша старина Високопреосвештени господин СераФим Перовић, садашњи митрополит херцеговачко-захолмски скоро провео ту свој цијели вијек као: калуђер, игуман и архимандрит. Уљегав унутра у манастир, одмах ми упадоше у очи црквена врата, на којима је свето „Благовјештеније" (храм овог ман.) насликано ; целујем и прекрстим се три пута, па одмах упи-

там једног младића, којп се ту баш десио, „гдје је господин игуман ?" Он ме одведе са оном двојицом до г. игуманове собе, а ја куцнив на врата, чу се глас из собе : „Напријед!". — „Добар вече оче игумане!", рекох ја весело, па онда моји врли сапутници. „Добра ви срећа браћо!" рече весело и управо изненађено госп. игуман. „Куда по овакоме времену за име Бога учитељу" ? „Ево светом манастиру и теби", рекох ја весело. „Е, па хвала ти брате Србине, кад нас нијеси заборавио ; ни тебе милостиви Господ не заборавио, само ми је жао што си се морао по овако незгодном времену мучити јер знам, каква си здравља." „Бог и твоја света молитва учиниће, да ми неће ништа нашкодити", рекох ја побожно. „Хоће, ако Бог да." „Сједи учитељу!" „Сједите!" Упитав се за здравље и за друго, док ето ти мрке каве, а по том нас свети „оцо" послужи са 2 ракије, те се баш лијепо окријеписмо. Соба госп. игумана, баш је права „калуђерска соба!" На источној страни зида, налази се икона св. Богородице, која у руци држн преблагога Спа ситеља, а испод н>е, исписана јој је молитва на рускоме језику. На свршетку молитве стоји ово : „Издал владалац Љубеча Его Свити Величества Генерал-Маиор ГраФ Милорадович" У западноме углу зида налазп се игуманов кревет бијелим платном застрт, а поред њега — виш' главе асталић, на коме се налази свијећа и неколико књига. У дну пак кревета — постеље, налази се писаћи сто, на коме угледах између осталога листове : „Босанско - херцеговачки Источник", „Босанску Вилу" и „Домаћина." Три различита листа, ама сва три врло ваљана! На нсточној и сјеверној страни зида налази се миндерлук, који је црвеном чохом и сарџазама покривен, а покрај врата налази се у углу лијепа гвоздена пећ, и то ти је све! Те исте вечери рекох госп. игуману да ћу сјутра одмах послије свете службе натраг у Благај ићи, јер се бојах времена, те га замолих да ми бар летимице покаже манамгирске знаменитости и коју о њему проговори. Хвала му! чим ово рекох, а он одмах устаде понесе са собом