Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ЧЕКАЊЕ

У тавно зеленом саду, где мирта слајано мири, Заветни чека те часак и драги чека твој; (Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири

Звездани вео свој.

Иђоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао,

И евенух уморни дрема на меком наслону свом:

На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.

У тавно зеленом саду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој... Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој.

НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ

ЈЕ

По светим пољима отаџбине моје

Многе свете хумке рестурене стоје,

Где витези врли у данима славе Положише главе,

2: Од капија тврдих Виндобоне града, До обала цветних где пролеће влада, 218