Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

256

Дон Нунецје млад хидалго (С мамузама и гитаром; А волб је нежну дону Свим млађаним својим жаром.

И на дану и у ноћи, (Он о њојзи само снива: (Он је зове тако нежно, Ах она се не одзива.

Већ две ноћи како пева Дон Нунец од Алкантара, Ал кад паде треће вече Смилова се дона Клара.

Она посла седог Мавра, Да проведе младог дона Кроз одаје њених двора И редове од колона.

Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа.

Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене... Он је дрхтб, кад је стигб До мирисне собе њеке.

Већ две ноћи и два дана Како страстан заспб није;