Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

РО

ЈИ

а _ | и

Бан 5—

=

~ 5

А Господ му тада рече: „Испричај ми, дете моје,

Што ће теби цветак крина, и што светли лице твоје 2

„је ли тебе раздрагао помен, који Срби чине, Те анђелско срце твоје игра данас од милине 7“

»О Господе — анђд рече — јесте красан помен био, Захвалничке, чисте сузе од слатке сам туге лио —

„Ал ако су сузне очи, кроз сузе се опет смеше, Што млађаног српског краља прво дело милост беше

„Зато светли зрачно чело небеснога твога сина, Зато летим из Србије са гранчицом бела крина“.

СРБИНУ РАЈУ

Умре један Србин, незна се од чега, Али Господ прими у насеља њега,

И рече му Господ : „О љубазни сине! Доспео си, ево, у рајске висине.

„Ево овде има блага свакојака, < И учених људи, и добрих јунака.

Нек те, дакле, брига и туга не гуши,

Но слободно ишти што ти драго души,“

А Србин ће њему; „О Господе јаки! Ја бих жељно иско новина ма каки', 283